Dijabetes - bolest koja ne boli
Kako se hranite, šta jedete, da li ste gojazni ili prekomerno uhranjeni? Koliko ste fizički aktivni? Zaista je malo onih koji razmišljaju o ovim stvarima jer nisu ni svesni koliko su one bitne i šta sve mogu da prouzrokuju. Ono što je takođe veoma važno je često proveravanje nivoa šećera, holesterola i triglicerida u krvi.
Odgovorom na ova pitanja procenjuje se rizik od obolevanja od šećerne bolesti jer smanjenjem prekomerne telesne težine za samo 10 odsto, smanjujete rizik za dijabetes za 50 odsto! Trideset minuta vežbanja dnevno umanjuje rizik od nastanka dijabetesa za čak 80 odsto!
ŠTA JE DIJABETES?
Svaki dijabetičar predstavlja individuu za sebe. Šećerna bolest ili diabetes mellitus je hronični, neizlečivi poremećaj metabolizma, koji se karakteriše trajno povišenim nivoom glukoze (šećera) u krvi. Postoje dva tipa dijabetesa: dijabetes “tip 1” (insulinski zavisan) i dijabetes “tip 2” (insulinski nezavisan).
Tačan uzrok dijabetisa “tipa 1” nije poznat i pored mnogih istraživanja. Pouzdano se zna da je u pitanju imunološki mehanizam i ovaj problem ne može da se prepiše samo promenama genetskih činilaca, jer je za to potrebno stotine hiljada godina. Za razliku od dijabetesa "tipa 2" kod koga postoji jasna porodična pojava. Ako majka ima dijabetes, njeno dete ima svega 2 odsto šanse da ga dobije, dok od oca koji ima ovu bolest, ima 6 odsto šanse da je nasledi.
To je bolest savremenog načina života i jedno od najčešćih hroničnih nezaraznih oboljenja koje je, nažalost, u stalnom porastu.
Danas u svetu preko 280 miliona ljudi boluje od šećerne bolesti, a u Srbiji oko 630.000 građana. Aktivno traženje neotkrivenih slučajeva ključno je za dobru prevenciju i lečenje jer se pokazalo da na jednog pacijenta koji zna da ima dijabetes i leči se - dolazi jedan, a da i ne zna da je bolestan.
POZNATI SA DIJABETESOM
Od poznatih ličnosti borbu sa dijabetesom imaju pevačica Romana Panić, pevačica Goca Tržan, pevač Miki Jevremović, producent i pevač Marko Kon, a takođe su je imali i Josip Broz Tito i Patrijarh Pavle. Od stranih poznatih ličnosti, dijabetes imaju glumica Hali Beri, glumac Tom Henks kao i pokojni pevač Elvis Prisli.
DIJABETES KOD DECE
Simptomi dijabetesa kod dece su uvek tipični: često pijenje vode i mokrenje, bleda mokraća. Deca se bude noću da bi pila vodu i mokrila. Imaju pojačan apetit, dobro jedu, a gube na težini. Kako bolest napreduje, deca se brzo zamaraju, bezvoljna su, osećaju bolove u stomaku, povraćaju, dehidriraju.
Normalna vrednost šećera u krvi kod zdrave dece je od 3,9 do 6,1.
Glavni lek za dijabetes "tip 1" je insulin i to je osnovna terapija do kraja života. Osim insulina glavni lek za dijabetes kod dece je ishrana koja treba da bude uravnotežena, sadrži sve hranljive sastojke, ugljene hidrate, belančevine, masti i ona se po sastavu i energetskom unosu ne razlikuje od ishrane zdrave dece. Jedino ograničenje je uzimanje šećera. Dozvoljena je upotreba svih namernica (povrće, voće, mlečni proizvodi, jaja, meso) samo je količina ograničena.
"NAUČILA SAM DA ŽIVIM SA DIJABETESOM"
B. M. koja boluje od ove bolesti još od detinjstva kaže da je godinama navikla da živi sa tim i da je zadovoljna svim uslovima koje država nudi obolelima. Rekla je da dijabetičari na recept dobijaju insulin, aparat za merenje šećera u krvi, kao i tračice koje očitavaju nivo šećera.
Ona ističe da je edukacija o ovoj bolesti veoma bitna i da država stalno organizuje razne sajmove na kojima se promovišu razna dostignuća u lečenju dijabetesa. Fizičku aktivnost takođe je navela kao obaveznu i dodala da dijabetičari mogu da se bave svim sportovima osim boksa, zbog velikog broja povreda.
"Penovi kojim dajem sebi insulin su do sada najbolja varijanta, jer su laki za upotrebu, a jedinice insulina mogu da nameste i slepi okretanjem dugmeta i brojanjem. Iglice se menjaju svaki dan i mnogo su tanke tako da se ne oseća bol prilikom uboda", govori B.M.
Nedavno je zbog nekih drugih zdravstvenih problema bila u bolnici i kaže da je i tamo kao dijabetičar bila potpuno ispoštovana. “U bolnici "Gak" za doručak je bio kačamak, parče mladog sira i kiselo mleko, za ručak, kuvani kupus sa junetinom i parče crng hleba, a kuvana blitva i riba za večeru. Užina (jabuka) bila je između sva tri obroka”, objasnila je B.M i dodala da se u svakoj bolnici dobija ishrana koja je neophodna ovakvim bolesnicima koju uglavnom ne sole zbog dijabetičara sa komplikacijama.
Ono što je istakla kao problem u državi je što mnogi ljudi kriju svoju bolest zbog diskriminacije, naročito mladi, perspektivni ljudi. "Ljudi puni znanja kada dođu na razgovor kod poslodavca i kažu im da su dijabetičari, obično znaju da neće biti primljeni na posao za koji su konkurisali, a sasvim je moguće da će on svojim umom i znanjem mnogo više uraditi nego neki zdrav čovek", ističe ona.
PRIMER OBROKA DIJABETIČARA
Doručak - kuvano jaje, parče mladog sira, 3 - 4 parče šunke, parče ražanog hleba
Ručak - kuvano povrće i juneća šnicla (kupus, boranija, karfiol, brokoli, blitva...), mešana salata, parče ražanog hleba
Večera - riba, salata, parče integralnog hleba
Između svakog obroka užina (jabuka), a posle večere, u 22h užina jogurt i parče integralnog hleba
Dijabetičar ste, a želite na put avionom?
Aviokompanije sa letovima iz Beograda, imaju specijalne obroke za dijabetičare, ali ih služe samo na interkontinentalnim letovima. Letovi u Evropi, koji traju 2-3 sata, ne obuhvataju ove obroke, a služe se samo standardne grickalice. Izuzetak je jedino Air Serbia.
U „low-cost“ kompanijama svi obroci se plaćaju, i to 3-5 evra za hranu, i 2-4 evra za piće, dok je ova usluga u standardnim aviokompanijama besplatna. Ipak, specijalni obroci se moraju naručiti 24 časa unapred.
Er Srbija u ponudi ima specijalne obroke za dijabetičare, a putnici pri rezervaciji karata mogu da odaberu neki od posebnih menija prema međunarodnim ITA standardima. Dijetalan obrok bez šećera i ugljenih hidrata, sa nutritivnim vrednostima i informacijama jasno navedenim. Takođe, Er Srbija je jedini avioprevoznik čiji letovi polaze iz Beograda, a da nudi hranu za dijabetičare i na evropskim letovima.
"Ukoliko dijabetičari ne naruče svoj obrok u predviđeno vreme, čeka ih regularna hrana koju oni obično ne mogu da jedu, tako da mi tada moramo da im napravimo obrok od onoga što tada imamo u avionu, a koju oni mogu da jedu", rekao je stjuart Er Srbije Milan Radulović.
U Lufthazi i Svis Er-u su nam ljubazno objasnili da ne predviđaju dijetalne obroke na letovima koji traju 2-3 sata, i da su ti specijalni lanč paketi mogući samo na dužim letovima i takođe se naručuju unapred.
KOMPLIKACIJE ŠEĆERNE BOLESTI
Ukoliko se oboleli ne pridržavaju saveta lekara može doći do dijabetične neuropatije usled koje stradaju sitni nervi u nogama, pri čemu noge trnu, dobijaju se jaki bolovi i grčevi. Takođe može doći i do dijabetične angiopatije u kojoj stradaju i sitni i krupni nervni sudovi u nogama pa su moguće gangrene noge i amputacije. Dijabetična retinopatija utiče na kapilare u oku, a nefropatija uništava kapilare u bubrezima i ukoliko se ne leči sledi dijaliza.
Stoga osobe obolele od šećerne bolesti moraju redovno kontrolisati krvni pritisak, uzimati predviđene lekove za snižavanje pritiska kao i redovno kontrolisati vrednosti masnoća u krvi, odnosno uzimati terapiju za snižavanje holesterola ili triglicerida. Ono što je najbitnije je da prihvate svoju bolest kao sastavni deo života, da imaju pravilnu ishranu i bave se fizičkim aktivnostima u normalnim granicama.
Pogledajte i:
USKORO: Dijabetičari će moći da nađu spas u domovima zdravlja
Bolesti kojih treba da se plašite više od ebole
Depresija je sve učestalija kod obolelih od Parkinsonove bolesti