Dojenje na javnom mestu - jer se ni odrasli ne kriju dok jedu
Već dugi niz godina stručnjaci ističu prednosti dojenja kada je u pitanju zdravlje bebe. Društvo je takođe izuzetno blagonaklono prema ovakvom obliku ishrane, ali koliki je stepen tolerancije kada je reč o dojenju u javnosti?
Neosporno je da je elementarno ljudsko pravo samostalno odlučivanje o vremenu i načinu ishrane. Niko vas neće popreko pogledati zato što ste izvadili keks u autobusu ili sendvič u parku. U čemu je onda problem kada je reč o dojenju u javnosti?
Bebe koje majke doje svojim mlekom imaju tri puta veće šanse da prežive.
Dojenje je više od načina ishrane
Iako bi u situacijama kada su u pitanju bebe trebalo da postoji najviše razumevanja, jer nisu u stanju da kontrolišu osnovne ljudske potrebe, dešava se potpuno suprotno.
Nekako se smakne s uma činjenica da je majčino mleko izvor svih neophodnih hranjivih sastojaka i da u skladu sa tim predstavlja najbolju osnovu za rast i razvoj bebe. Ali dojenje je i više od toga - ono je način povezivanja majke i bebe, umirivanja bebe majčinim mirisom, zbližavanja i vrlo efikasan način uspavljivanja.
Kada se u obzir uzmu ove činjenice, vrlo je teško razumeti negodovanja izazvana ženom koja doji svoju bebu na javnom mestu. Poučene lošim iskustvima, majke se ustručavaju da dok se ne osame nahrane bebu, iako bi volele da to mogu da učine onda kada po ponašanju deteta primete da je gladno.
''Jedini način da umirim svoju bebu kad je muče grčevi, jeste da je podojim. Samo tako joj je malo lakše. Ja, naravno, nikad ne znam kad će je uhvatiti grč i to može da se desi dok sam na ulici. Pa da li treba da ostavim dete da se skuplja od bolova samo zato što će neko pomisliti da sam nekulturna i da izazivam?'', kaže M.Š. iz Beograda.
Ona dodaje da su je kada se odlučila da podoji svoju bebu prilikom kupovine igračaka za starije dete u jednoj beogradskoj prodavnici, zaposleni samo tiho zamolili da prekine ili da to radi na drugom mestu, jer uznemirava mušterije.
Dojenje nije egzibicionizam, nije seksualno motivisano
Kako je za portal Srbija Danas istakao psiholog Aleksandar Stojanović ostaci patrijarhalnog sistema duboko ukorenjenog na Balkanu koče oslobađanje žena od osećanja stida, a okolinu od povećanja praga tolerancije.
''Neophodno je shvatiti da dojenje u javnosti nije nikakva vrsta egzibicionizma, kao i da nije ni na koji način seksualno motivisano. To je, na kraju krajeva, i primarna funkcija grudi'', kaže Stojanović.
Međutim, uprkos ovome mnoge majke ne pomišljaju da podoje svoju bebu dok su oko njih stranci.
''Meni je to izuzetno neprijatno, i radije ću se vratiti kući ili svratiti do nekog kafića i podojiti bebu u toaletu'', kaže S.T. iz Beograda.
Kako da prevaziđete strah od dojenja u javnosti:
- shvatite da je vaše dete važnije od mišljenja prolaznika
- ukoliko vam je neprijatno, pokrijte grudi maramom ili pelenom
Kućice za dojenje
U aprilu 2012. godine u Novom Sadu su otvorene takozvane ''kućice za dojenje'' predviđene upravo za prevazilaženje neprijatnih situacija. Na taj način majke su dobile svoj prostor koji im omogućava da o bebi adekvatno brinu u svakom trenutku. Međutim, mnoge su se tada i pobunile zaključivši da se na ovaj način majke koje doje guraju u stranu i izoluju kao da rade nešto sramotno.
Sa druge strane, mnoge od njih su bile prezadovoljne jer ne moraju da prekinu šetnju da bi se vratile kući i podojile bebu, a neke su istakle da je briga o dojiljama i bebama koju je tad grad pokazao važan korak ka podizanju svesti društva i da je upravo takav stav potreban da bi jednog dana postalo jednako ''normalno'' videti bebu koja jede kao što je videti odraslog čoveka.
Pogledajte i: