Đurić: Srbija želi da poglavlje 35 bude što pre otvoreno
PRIŠTINA - Šef vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Ðurić izjavio je da Srbija želi da poglavlje 35, koje će biti otvoreno tokom čitavih pregovora u procesu evropskih integracije Srbije, bude otvoreno što pre bez dodatnih kriterijuma.
"Međutim, poglavlje 35 je takvog karaktera i u pregovaračkom okviru tako definisano da će biti otvoreno tokom čitavih pregovora između Srbije i EU i kroz ovo poglavlje prelamaće se naši odnosi sa Privremenim institucijama samouprave u pokrajini", rekao je Ðurić.
Srbija želi da izbegne da u ovom poglavlju bude korišćen tzv. pristup mete u pokretu, odnosno, cilja u pokretu.
"Dakle, da se lestvica kriterijuma za otvaranje ili kasnije za zatvaranje poglavlja stalno pomera. Zbog toga mi vodimo intenzivne razgovore sa predstavnicima Evropske komisije pokušavajući zajednički da definišemo način na koji će se voditi razgovori o ovom poglavlju, tako da Srbija ne zavisi od političkih prilika među kosovskim Albancima, odnosno, od stanja u Privremenim institucijama samouprave u Prištini", kaže Ðurić.
Ako Priština nije u nekom trenutku spremna da o nečemu razgovara, postigne dogovor ili postavlja nerealne uslove to ne sme da bude na štetu evropskih integracija Srbije. Tu je, kaže, odgovornost i na Evropskoj komisiji, ali i na zemljama članicama koje moraju da prepoznaju strateški značaj članstva Srbije u EU i uspešnog završetka pregovora.
Upitan da li je Srbija zakasnila da reaguje po pitanju nelegalne privatizacije na KiM i zašto su prethodnih godina vlasti u Srbiji bile potpuno pasivne po tom pitanju, Ðurić se složio da je država od 1999. do 2012. u velikoj meri zanemarivala pitanje oduzete srpske imovine na KiM, i privatne, i državne.
"Stiče se utisak da nisu u dovoljnoj meri korišćeni domaći i međunarodni pravni instrumenti da bi se zaštitila prava građana i, na kraju krajeva, prava države nad svojim stambenim i privrednim objektima u pokrajini. Mi danas ubiramo gorke plodove takve politike", rekao je Ðurić.
Srbija, kaže on, želi da otvori široke razgovore sa kosovskim Albancima i Privremenim institucijama samouprave o imovini. A, jasno je da ne može biti ni trajnog ekonomskog razvoja, sigurne klime za investitore i ljude koji bi potencijalno dugoročno svojim novcem učinili da na KiM budu otvorena nova radna mesta, novi proizvodni pogoni, dok se ne reši pitanje imovine.
Šef vladine Kancelarije za KiM kaže i da nema ozdravljenja društva na KiM bez obzira na nacionalnost pre nego što oni koji su vršili zločine ne budu odstranjeni iz političkog i javnog života i izvedeni pred lice pravde.
"Uveren sam da gospodin (Klint) Vilijamson i međunarodna zajednica preduzimaju konačne korake na tome da se takvi ciljevi ostvare i to nam daje nadu", rekao je Ðurić.
Govoreći o Zakonu o amnestiji, Ðurić je rekao da je njegovo poštovanje neophodno za ukupnu političku klimu i za neophodnu pozitivnu atmosferu kako bismo mogli dalje da napredujemo u procesu normalizacije procesa.