DVOSTRUKI ARŠINI: Zeleno svetlo za hrvatske kompanije, rampa za srpske!
Poznato je da je hrvatski privrednici imaju slobodan prodor na srpsko tržište i obilno ga koriste, zbog čega su prema Narodnoj banci Srbije, Hrvati bili najveći strani ulagači u Srbiji prethodne godine, sa 104,3 miliona evra, ali je Srbija sa Hrvatskom upoznala i naličje stranih ulaganja: u Hrvatsku se najviše novca i izlilo iz Srbije, više od 117 miliona evra. A što se tiče srpskih ulaganja u Hrvatskoj, situacija je više nego poražajuća. Nesrazmerna ekonomija je samo vrh ledenog brega što se tiče srpsko-hrvatskog reciprociteta, čak i danas, kada je sve pod budnim okom EU.
Poznato je da svoje ćerke firme u Srbiji ima oko 200 hrvatskih preduzeća, a najveći ulagači su „Agrokor“ porodice Todorić, „Nekse Grupa“, „Laktalis“, „Vindija“, samoborski DIV, „FarmaS“ Luke Rajića, solinski AD „Plastik“, tekstilna kompanija „Komprom Plus“. Hrvatska ima prilično imovine na srpskoj zemlji, a među najvećim zemljoposednicima su hrvatska „Ina“, „Borovo“, „Kraš“, te grupacija „Rade Končar“ i mnogo drugih. U Srbiji je „Ina“, iz koje je nastao „Beopetrol“, imala svoje pumpe i tržište.
Hrvati vlasnici čuvenih srpskih brendova
Ne samo da su otvorili svoje podružnice, već su Hrvati kupili i neke od naših najvećih brendova, kao što su „Smoki“ i „Bananica“.
„Idea“, „Štark“, „Frikom“, „Dijamant“, „Grand prom“, „Polet“, „Stražilovo“, „Mivela“, „Kikindski mlin“, „Palanački kiseljak“, samo su neka od preduzeća u Srbiji koja su u vlasništvu hrvatskih kompanija, dok se na prste jedne ruke mogu nabrojati veće investicije naših preduzeća u Hrvatskoj.
Zašto je to tako i zašto nikada nije bilo nekog recoprocteta, pitanje je koje se postavlja godinama, a ovdašnji privrednici nikada nisu krili da je situacija za naše preduzetnike u Hrvatskoj mnogo drugačija. Iako i tamo važi pravilo slobodnog tržišta, u praksi se to ne podrazumeva, jer srpske firme nisu uspele da se izbore za mesto na tržištu susedne države.
Hoće našu privredu, ali svoje gospodarstvo ne daju
Prethodnih godina je „Delta“ Miroslava Miškovića pokušavala da kupi zemljište kompanije „Zagrepčanka“ u Zagrebu i mesnu industriju „Improm“ iz Križevaca. Nije uspela, uprkos prijateljskim vezama Miroslava Miškovića i Ivice Todorića, vlasnika „Agrokora“.
„Dunav grupa“ u čijem sastavu su „Imlek“ i „Mlekara Subotica“ su bezuspešno nastojali da kupe „Karlovačku mlekaru“.
I Željko Mitrović, vlasnik „Pinka“ je u nameri da posao proširi i na teritoriju Hrvatske, naišao na žestok otpor javnosti. Slobodan Vučićević, bivši vlasnik „Grand kafe“, uspeo je da uđe na hrvatsko tržište, ali je ta srpska investicija doživela fijasko.
U Privrednoj komori Srbije navode da je razlog tome što je u Srbiji stvoren povoljan ambijent za strane ulagače, dok sa hrvatske strane takva klima, pogotovo za firme iz Srbije, ne postoji.
Na srpskih 40 miliona stiže hrvatskih 500 miliona
„Srpske investicije u Hrvatskoj su svega 40 miliona evra, a hrvatske u Srbiji preko 500 miliona evra. Razlozi slabijeg prisustva srpskih preduzeća na tržištu Hrvatske su brojne carinske barijere, neblagonaklonost prema robi i investicijama iz Srbije, nelojalna konkurencija domaćih firmi i slučajevi diskriminacije srpskih preduzeća u privatizaciji hrvatskih firmi“, navode u Privrednoj komori Srbije. Zaključuju da je potrebno obezbediti prohodnost za srpski kapital u Hrvatskoj, kako bi se smanjila velika nesrazmera koja postoji u investicionim ulaganjima.
„Ta prohodnost ne može da se ostvari na osnovu pojedinačnih pokušaja, već jedino na visokom državnom nivou, uz pojačan pritisak sa najvišeg državnog i političkog nivoa Srbije na hrvatske državne strukture“, navode iz PKS.
U Srbiji 200 hrvatskih, u Hrvatskoj samo tri srpske firme
I dok u Srbiji posluju na stotine firmi iz Hrvatske, na tržištu Hrvatske postoje svega tri investicije iz Srbije. Sredinom 2008. godine koncern „Svislajon Takovo“, jedan od najvećih konditora u regionu, kupio je fabriku „Eurofud market“ iz Siska, takođe proizvođača konditora, u vrednosti od oko 20 miliona evra. „NCA investment grup“ je krajem 2010. godine postala većinski vlasnik hrvatske trgovačke kompanije „Magma“ za oko 25 miliona evra. Međutim, čini se da ni ove firme neće još dugo opstati.
„Obe kompanije su u problemima na tržištu Hrvatske, a „NCA investment grup“ razmatra mogućnost povlačenja sa ovog tržišta“, navode u PKS.
Treća srpska investicija u Hrvatskoj je Tesla banka, sa osnivačkim kapitalom od oko tri miliona evra. Vlasnici su banke Fond za razvoj Vojvodine i Fond za razvoj Srbije.
Hrvatske kompanije koriste Srbiju da bi došle do ruskog tržišta
Hrvati su zabrinuti zbog sankcija Moskve, pa pokušavaju i proizvodnju da presele u Srbiju. Najviše strahuju u farmaceutskoj i prehrambenoj industriji. U paničnom strahu da će izgubiti rusko tržište mnoge hrvatske kompanije razmišljaju da hitno otvore „ekspoziture“ u Srbiji, tamo prepakuju robu i tako je dopreme do Rusije. Dekret predsednika Vladimira Putina da se zabrani i ograniči uvoz hrane iz zemalja koje su prihvatile sankcije Rusiji, najviše bi pogodio „Podravku“, „Kromaris“, PIK „Vrbovec“, „Vindiju“, „Belje“ i mnoge druge, koje izvoze na rusko tržište najviše meso, supe, voće, konzerve i mesne prerađevine.
Ideja da se preko Srbije doše do Rusije nije nova, a to su javno isticali i bivši hrvatski premijeri, pogotovo Jadranka Kosor. U vreme pre sankcija smatralo se da Srbija ima mnogo razvijenije odnose sa Rusijom, pa bi to bio put i za hrvatske kompanije, a zauzvrat bi Hrvatska otvorila Srbiji put prema EU. Ali u međuvremenu, hrvatska ekonomija je dotakla dno, pa Srbiji Hrvatska ne može da pomogne, a i mnoge hrvatske kompanije, poput „Gavrilovića“, mogle bi da zatvore vrata da nema srpskog tržišta.
Hrvatska bi da pretvori Srbiju u hrvatsku ekonomsku koloniju
Nakon što je Ivica Todorić, vlasnik „Agrokora“, preuzeo „Roda trgovine“ i „Merkator S“, Srbija je bliža tome da postane kolonija, jer će domaća roba sve teže dolaziti do trgovina koje posluju kod nas. S obzirom da je većina velikih trgovinskih marketa u rukama hrvatskih privrednika, domaćim privrednicima postaje vrlo teško da plasiraju svoje proizvode u sopstvenoj zemlji.
„Agrokor“ je posle više pokušaja konačno preuzeo slovenački „Merkator“, čime je u Srbiji dobio 126 radnji „Merkatora S“ i „Rode“, pa će sa 165 prodavnica „Ideje“ imati ukupno 291 objekat.
Tržište kaže da se ni „Merkator“ ni „Idea“ nisu proslavili. Rafovi su prepuni robnih marki, koje pakuju uglavnom strane firme, iako je dogovor bio da se podrže domaće kompanije.
Nakon ovih kupovina, samo „Agrokor“ će imati više od 40 odsto tržišta maloprodaje, a u velikim gradovima i više.
Jasminka Jugović, predsednica nezavisnog sindikata radnika ASNS-IDEA d.o.o, koji zastupa prava radnika u Ideji, kaže za naš portal da su radni uslovi zaposlenih u ovoj firmi jako teški i da su radnici stalno izloženi mobingu:
„Idea redovno isplaćuje plate i doprinose, i zato država ne ulazi u detalje i ne zna kako se tretiraju radnici u ovoj firmi, a posebno u maloprodajnim objektima. Mnogobrojni prekovremeni sati, manjak radne snage, a neto plate su oko 21.000 dinara.“
Hrvatska u EU, a sa njom i hrvatski nacionalizam
Koliko je nedostatak reciprociteta očigledan, ne ilustruju samo nejednake ekonomske šanse na tržištima susednih država, već i dvostruki standard koji drže kada su u pitanju međunarodni odnosi Srba i Hrvata. Poznat je slučaj kada je Riječanin Mićo Antolović dobio krivičnu prijavu zbog ispisivanja grafita protiv predsednika upravnog suda Rijeke, dok je predsednik profašističke Hrvatske čiste stranke prava, Josip Miljak, zbog otvorenog pisma mržnje direktorki „Jasenovca“ dobio packu po prstima, u obliku prekršajne prijave! Naime, Miljak je uputio direktorki i zaposlenima u „Jasenovcu“ pismo mržnje koje je potpisao sa sloganom „Za dom spremni“, uzvikom pod kojim je u Jasenovcu ubijeno između 500 i 700 hiljada ljudi.
Čini se da „braća Hrvati“ imaju poprilično unutrašnjih razmirica, i da međusobne sukobe umeju jedino da smire zajedničkom mržnjom prema Srbima, pa se tako ustaški aktivisti zdušno bore da skupe što više pristalica koji će mrzeti Srbe, pogotovo one što su već zaplašili i prognali iz zemlje, a proslava „Oluje“ im je već 20 godina najbolji motiv da raspiruju mržnju prema komšijskoj državi, ne bi li se osetili složnim i svrsishodnima, iako je svrha toliko stravična, kao što je genocid nad jednim narodom. Zbog toga je njima ustaška marioneta Tompson i dalje za javnim govornicama, umesto u zatvoru, gde se nalaze svi koji pozivaju na ubijanje, klanje i mržnju.