EVO KAKO NAS BANKE UCENJUJU: Ukoliko ne potpišemo ugovor o osiguranju, neće nam odobriti krediit
Banke nas na silu teraju da se osiguramo od gubitka posla, trajnog invaliditeta ili smrti kako bi pri odobravanju kredita sa sebe skinule bilo kakav rizik. Troškovi osiguranja kredita u bankama koje to zahtevaju uglavnom se uplaćuju jednokratno, u trenutku odobravanja zajma, mada postoji i mogućnost otplate uz mesečne rate.
U svakom slučaju, ukoliko ne pristanete na ovaj trošak, koji u slučaju da kredit uzimate na nekoliko godina može dostići i između 7.000 i 8.000 dinara, zajam vam neće biti odobren. Trenutno, još se nisu sve banke priključile ovom "trendu", međutim, iz meseca u mesec ih je sve više.
Odmah se odbija
Konkretno, to izgleda ovako: onog trenutka kada vam kredit bude odobren, od njegovog iznosa odbija se trošak obaveznog osiguranja, što u stvari predstavlja premiju koju banka prebacuje osiguravajućoj kući sa kojom ima sklopljen ugovor (i od koje verovatno uzima proviziju).
Začkoljica
U svemu postoji još jedna začkoljica, a to je da osiguranje ne važi ako izgubite posao u prvih 60 dana od potpisivanja ugovora u kreditu. Zašto ovaj razlog, to je već teško logično objasniti, ali...
Koliko će vas ovo osiguranje koštati zavisi ponajviše od dužine otplate kredita, kao i njegovog iznosa.
Tako, ako je kredit, na primer, 100.000 dinara, na 18 meseci, jednokratno će vam skinuti između 1.200 i 1.600 dinara (zavisno od banke). Ali, ako je zajam uzet na, recimo, 84 meseca i ako je njegov iznos 150.000 dinara, vaša obaveza na ime osiguranja skače na gotovo 8.000 dinara, što su dve cele rate za otplatu tog kredita.
Aktivacija tog ugovora uslediće kada klijent ne bude u mogućnosti da otplaćuje rate, a uglavnom su pokrivena tri razloga - gubitak posla za koji nije kriv klijent, trajni invaliditet ili smrt. U drugom i trećem slučaju osiguranje pokriva sve rate do isteka kredita, ali ako izgubite posao, osiguravajuća kuća se uglavnom obavezuje da umesto vas plati maksimalno šest rata u kontinuitetu, odnosno 12 u toku cele otplate.
Stidljivo pominju
"Šetnjom" po sajtovima banaka lako je uočiti da većina onih kod kojih je ova stavka obavezna to baš i ne ističe u prvi plan, već osiguranje pominje tek kod pratećih troškova, zajedno sa menicama i izveštajem kreditnog biroa. Ipak, upravo obavezno osiguranje najviše utiče na drastičnu razliku između nominalne i efektivne kamatne stope, koja je u stvari prava cena kredita. Tako nominalna kamata od sedam, osam ili devet odsto, koja zvuči kao izuzetno primamljiva (i tako se i reklamira), u stvari dostiže efektivnih 15 ili 20 odsto, piše Informer.
Prema rečima Dušana Uzelca sa portala "Kamatica", razlog što banke sve češće posežu za zahtevima za osiguranje jeste njihov strah od takozvanih loših kredita.
"Očigledno je da banke ne žele da preuzmu nikakav rizik. Ovakvim pristupom banka se obezbeđuje 100 odsto za kredite koje daje. To, naravno, poskupljuje sam kredit, a višu cenu snose klijenti", kaže Uzelac.
Dejan Gavrilović iz udruženja "Efektiva" navodi da se banke na ovaj vid osiguranja odlučuju zbog dodatnog "obezbeđenja" kredita. Kaže da klijent to može da prihvati, ali i ne mora, već može da pogleda postoji li u toj banci takav zajam bez osiguranja, šta nude druge banke.
"Ne postoji propis koji kaže da kredit ne može ići bez tog osiguranja, već je to stvar politike banke i izbora klijenta. Ono što je po meni bitnije jeste da klijent koji se odluči na tu opciju obavezno pročita na šta se osiguranje tačno odnosi, jer nam se dešavalo da neko podigne kredit sa osiguranjem od gubitka posla a da nije pročitao da u polisi stoji da prilikom potpisivanja ugovora mora biti minimum šest meseci zaposlen kod istog poslodavca, dok je on bio, recimo, samo tri. Dakle, prevaren je u startu za osiguranje", objašnjava Gavrilović.