Flamingo: Ptica sa ''vatrenom'' bojom perja

Flamingo / Izvor: Profimedia

Flamingo je najpoznatija ptica močvarnica, koju ćete najlakše prepoznati po specifičnoj ružičastoj boji perja i zakrivljenom kljunu, koji je na vrhu crn.

U svetu postoji svega šest vrsta flamingosa, ali žive u različitim podnebljima, od Južne Afrike do Evrope, od Južne Amerike do istočne Azije. Ime su dobili po neobičnoj boji svog perja, pošto "flamenko" na španskom znači "vatra".

Karipski flamingo živi na teritoriji Karipskih ostrva. Grimiznocrvene je boje, sa narandžastim nogama, kljunom i licem. U Evropi, Aziji i Africi živi veliki, a u Indiji mali flamingo, kojeg možemo naći i u Africi. U Južnoj Americi, na Andima, postoje dve vrste ovih ptica - Džejmsov i andski, a sreće se i čileanski flamingo, nežnoroze boje.

Za vreme obroka, flamingo mora da okrene svoju glavu naopačke, kako bi filtrirali hranu iz vode, a u ovom naizgled nezgodnom položaju provode i po nekoliko sati dnevno.

Veliki flamingo visok je kao odrastao čovek, dok je najmanja vrsta visine đaka prvaka. Kljun im je dugačak i povijen nadole. Zavisno od vrste, teški su od kilograma i po do četiri kilograma. Najčešće žive 20 do 30 godina, mada mogu doživeti i pola veka. Ove neobične ptice naseljavaju lagune, jezera i močvare u kojima ima mnogo blata. Ima ih u blizini mora, ali i na jezerima kilometrima udaljenim od njega.

Živopisna ružičasta boja ovih ptica potiče od alfa i beta karotena, kojeg u obilju ima u njihovoj hrani, i to u plavo-zelenim algama i sitnim ljuskarima. Flamingo jede i semenje i mekušce. Hrani se tako što svojim dugim nogama, na kojima ima i male plovne kožice, udara po muljevitom dnu kako bi izmešao komadiće hrane sa vodom, a ponekad i pliva ili roni, slično kao patka.

Ove ptice su veoma društvene. Žive u kolonijama koje mogu okupiti i desetine hiljada primeraka. U istočnoj Africi primećene su kolonije od milion ptica. U šestoj godini života sposobne su za reprodukciju. Ne postoji sezona parenja, ali se to obično dešava posle kiša, kada ima najviše hrane. Zbog usklađenog ponašanja u koloniji, sve ptice odgajaće mlade u isto vreme.

Oba roditelja na smenu leže na jajetu iz kojega se posle 26 do 31 dan izleže belo ili sivo pile svetlocrvenog kljuna i crvenih ili ružičastih nogu. Roditelji ne hrane piliće crvićima, kao većina drugih ptica, već im sipaju u kljun tamnocrvenu tečnost, bogatu mašću i proteinima, poznatiju kao mleko iz guše. Ova hrana stvara se u gornjim organima za varenje pomoću dejstva hormona prolaktina i proizvode je i mužjaci. Pilići napuštaju gnezdo već posle nedelju dana i sa ostalim mladuncima iz kolonije odlaze u obdanište, gde će se o njima starati nekoliko odraslih ptica. Njihova boja promeniće se u ružičastu tek u trećoj godini.

Flamingo nema mnogo prirodnih neprijatelja zato što živi u nepristupačnim predelima sa malo biljaka, gde ostale ptice i životinje retko zalaze. Jedina vrsta kojoj preti opasnost od istrebljenja jeste andski flamingo.