OD SLOBE DO DANAS: Za predsednika države nadmetalo se neverovatnih 32 kandidata!
Prošlo je tačno 26 godina od prvih višestranačkih izbora. Redovni izbori do sada su održani četvrti, a vanredni 7 puta.
Prvi direktni, višestranački izbori za predsednika Republike Srbije održani su 9. decembra 1990. Ubedljivom većinom pobedio je Slobodan Milošević. Pravo glasa je imalo 7.033.610 građana upisanih u birački spisak. Na izbore je izašlo njih 5.029.123, odnosno 71,5 odsto.
Za položaj predsednika Srbije nadmetao se neverovatan broj od 32 kandidata. Na tim izborima biralo se između 15 lista:
- SPS - 2.320.587 (77,6 odsto) glasova - 194 mandata;
- SPO - 794.789 (7,6) – 19
- DS - 374.887 (3,8) – 7
- DZVM - 132.726 (3,2) – 8
- SDA - 84.156 (1,2) – 3
- Partija za demokratsko delovanje - 21.998 (0,4) – 1
- Narodna seljačka stranka - 68.045 (0,4) – 1
- DSHV - 23.630 (0,4) – 1
- Srpska demokratska stranka - 32.927 (0,4) – 1
- Stranka Jugoslovena - 21.784 (0,4) – 1
- UJDI - 24.982 (0,4) – 1poslanik
- Demokratska reformska stranka Muslimana - 3.432 (0,4) – 1
- SRSJ za Vojvodinu - 71.865 (0,8) – 2
- Stranka saveza seljaka Srbije - 52.663 (0,8) – 2
- Grupa građana - 456.318 (3,2) – 8
Naredni su bili 20. decembra 1992. Vanredni izbori održani su pošto je 27. aprila 1992, nakon raspada SFRJ, proglašena SR Jugoslavija.
Nakon toga, naredni, opet vanredni, bili su 19. decembra 1993. Održani su nakon što je predsednik Srbije Slobodan Milošević u oktobru te godine raspustio skupštinu "zbog blokiranja mehanizma za odlučivanje". Najviše mandata osvojila je SPS (123), drugi je bio DEPOS sa 45 osvojenih poslaničkih mesta u republičkom parlamentu. Ti izbori su na mesto premijera doveli Mirka Marjanovića, a njegova vlada je jedina izdržala ceo mandat.
Kroz 4 godine, tačnije 21. septembar 1997. održani su naredni, a izbore je bojkotovalo 16 stranaka među kojima su bile i Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije, Građanski savez Srbije i druge.
VANREDNI IZBORI 2014: Kako smo glasali pre dve godine?
Sledeći prevremeni parlamentarni izbori raspisani su 23. decembra 2000. u skladu sa sporazumom koji su 16. oktobra potpisali SPS, Demokratska opozicija Srbije i SPO, a zatim 28. decembar 2003. godine. Manjinska vlada premijera Vojislava Koštunice izabrana je u martu 2004. uz podršku SPS.
Sedmi parlamentarni izbori usledili su posle proglašenja nezavisnosti Crne Gore u junu 2006. Izbori su održani u januaru 2007. U maju te godine Srbija je dobila koalicionu vladu na čijem je čelu ponovo bio Vojislav Koštunica. Ta vlada je trajala devet meseci. U martu 2008. vlada je predložila predsedniku Srbije Borisu Tadiću da raspusti Skupštinu Srbije i raspiše vanredne parlamentarne izbore.
Izbori 2016.
Iako bi redovni parlamentarni izbori trebalo da se održe 2018. godine, premijer Aleksandar Vučić odlučio je da ih raspiše ove godine, koji će se održati 24. aprila zajedno sa lokalnim i pokrajinskim.
Razlog raspisivanja prevremenih izbora premijer Vučić je obrazložio time da je Vladi potrebno još četiri godine stabilnog vladanja kako ne bi došlo do kočenja teških reformi koje Vlada započela.
Oni su održani 11. maja 2008. godine. DS je, sa listom "Za evropsku Srbiju" osvojio najviše (102) mandata, i formira koalicionu Vladu sa SPS i strankama manjina. Izlaznost 59,6 odsto. Za predsednika parlamenta izabrana je Slavica Đukić Dejanović.
ZAŠTO SAM UŠAO U POLITIKU? Kada su mogli Andrić, Dučić i Crnjanski, mogu i ja!
Izbori za narodne poslanike Republike Srbije 2012. su održani 6. maja. Bili su to deveti izbori od uspostavljanja višestranačkog sistema, tek treći redovni i treći od kada je Srbija ponovo postala suverena država 2006. godine.
Nepune dve godine po održavanju prethodnih, redovnih parlamentarnih izbora, opet vanredni izbori održani su 16.marta 2014.godine.