GOCIĆ ZA SRBIJU DANAS: Vaterpolisti nikada neće reći „ne“ Srbiji
Trofeje posvećujemo ljudima u zemlji, uvek ginemo za grb i narod – istakao je kapiten evropskih šampiona.
Kažu da ne postoji veće poniženje u sportu od onog koje su doživeli fudbaleri Brazila u porazu od Nemačke u polufinalu Svetskog prvenstva, ali onda su se „pojavili“ vaterpolisti Srbije. Autoritativno, „bezobrazno“, bez mrve straha i trunke sažaljenja, pogurali su izabranici Dejana Savića nade Mađara o evropskom zlatu ka dnu bazena „Alfred Hajoš“. Rezultat – 12:7. Važnije od rezultata - osam hiljada domaćih navijača aplaudiralo je Gociću, Pijetlovićima, Prlainoviću, Nikiću, Filipoviću, Mandiću, Rađenu... kao što se Brazil nedavno poklonio Mileru, Krosu, Ozilu i ostalim „pancerima“.
Ako se iz debelih sabranih dela našeg nacionalnog vaterpolo tima mora izvući jedan „klasik“, generacije klinaca moraće da uče iz autentičnog trenerskog doktorata Dejana Savića i pokazne vežbe njegovih sledbenika. Znalo se ko, gde i zašto stoji i u odbrani i u napadu, gde će lopta, a da to pretpostavlja i veliki rival i da ništa ne može.
Da, vaterpoliste Srbije nisu uzalud uporedili sa moćnom nemačkom mašinrijom.
- Čuo sam da našu pobedu poistovećuju sa polufinalnom utakmicom Svetskog prvenstva u fudbalu, ali ja to ne bih poredio. Smatram da je pobeda Nemačke od 7:1 veći rezultat, mada je i naš trijumf ogromna stvar. Slavili smo ubedljivo u zemlji vaterpola, dokazali klasu i mogu da kažem da sam najsrećniji čovek na svetu. Osvojio sam mnogo medalja, ali ovo je definitivno najdraža u karijeri, jer sam podigao pehar kao kapiten tima koji čine sjajni vaterpolisti i ljudi – objašnjava lider generacije Živko Gocić za Srbiju Danas.
Turnir u Budimpešti nije najbolje tekao po Srbiju. Poraz od Mađara u grupi, mučenje i remi sa Hrvatskom, a onda i nenadano loš početak u polufinalu sa Crnom Gorom.
„S namerom pođoh u veliki grad“ i „Nedelja“ s „firmom Krstić“
Da je situacija u srpskom vaterpolu dramatična najbolje oslikava podatak da su se šampioni Evrope iz Budimpešte vratili autobusom!? Niko se nije setio da bi mogao da se organizuje čarter let za šampione, a skromni heroji nacije nisu ni tražili „poseban tretman“. Još jedna „desetka“ za Gocića i društvo.
Međutim, putovanje „firmom Krstić“ ima i prednosti. Atmosfera u autobusu je bila kao na maturskoj eskurziji.
- Ludilo! Vrištanje, pesma, ja ću da pričam, pa šta se čuje – nasmejao se Gocić i nastavio. - Nismo slavili u Budimpešti, ostavili smo to za Beograd, kada konsolidujemo redove. Posle finala smo dugo ostali na ceremoniji, posle nas je u hotelu posetio predsednik Tomislav Nikolić. Sa članovima porodice i prijateljima sabirali smo utiske, nije bilo sna - ističe Gocić.
Sudeći prema repertoaru u autobusu „delfine“ očekuje nezaboravna „peta četvrtina“. Živkovu priču pratio je „drugi glas“ šampiona Evrope i poznati hitovi „S namerom pođoh u veliki grad“, „Nedelja“, „Ugasila si me“. Naravno, i neizbežno skandiranje: „Uzmi Žile evrotitulu!“.
- Bili smo u nokdaunu protiv Crnogoraca, a onda smo dospeli u neko polusvesno stanje i podigli se snagom volje. To je taj šampionski nerv ove ekipe. Pokazali smo da imamo taj nemački mentalitet o kojem se danas priča. Kada smo izašli pred 8.000 navijača uoči finalnog duela sa Mađarima, ništa nismo čuli od ogromne buke. Samo smo se pogledali i bilo je jasno šta nam je činiti: „Za ovo se živi!“ Mađari nisu imali šansu...
I pored velikog motiva, ni zlatni „delfini“ nisu očekivali onako moćnu utakmicu.
- To se dešava jednom, dva puta tokom karijere. Verovali smo u zlato, ali način na koji smo došli do njega je fascinantan. Pokazalo se da Srbiju ne možeš da dobiješ dva puta na velikom takmičenju, pogotovo posle onakvog trijumfa nad Crnom Gorom.
Gocić, član mađarskog Solnoka, tri puta se upisao u strelce u finalu, pa smo se našalili da bi mogao da ostane bez radne dozvole u zemlji severnih suseda.
- Uh, dobio sam nekoliko kiselih, ciničnih poruka na ovu temu – smeje se kapiten srpskih vaterpolista. - Šalu na stranu, finalni duel za mene je bio baš specifičan, upravo zbog toga što igram u Mađarskoj. Posle finala ostao sam sat i po sa njihovim novinarima, odgovarao na razna pitanja. Mnogo poštujem Mađare, žive za vaterpolo, a i oni nas iskreno cene. Ostaću u Solnoku i dalje, to je sigurno...
Iskusni predvodnik srpskog nacionalnog tima nije želeo da komenatriše sopstveni učinak u duelu za titulu.
- Tako se namestilo. Svaki od moja tri gola, ali i ostalih igrača, kao i odbrana, zasluga su ekipe. Nije stereotip, to je naša snaga – objašnjava Gocić, dok razgovor prekida grmljavina saigrača iz pozadine: „ Uzmi Žile evrotitulu, evrotituluuuu...“
Srbija jeste odbranila evropski trofej, nekoliko dana nad srpskim vaterpolom sijaće blicevi i kamere, a onda će se sa grmljavinom vratiti pomračina. Nije tajna da Vaterpolo savez Srbije duguje oko 1,3 miliona evra, blizu milion evra odnosi se na neisplaćene nagrade igračima za herojske podvige u minulih deceniju i kusur.
- Znamo da je kriza u državi, pogotovo posle poplava koje su u maju zadesile Srbiju. Svesni smo teške situacije, ali nedopustivo je da Vaterpolo savez Srbije praktično ne postoji godinu i po dana. Nije bilo predsednika, osim selektora, nas igrača i dva operativca u Savezu.. Nije ovde u pitanju novac, već da se naš rezultat ispoštuje. Nadam da će država i Vaterpolo savez Srbije učiniti sada svoje, mi smo uradili ono što je do nas.
Gocić je zatim želeo da naglasi osnovnu stvar.
- Bez obzira na to koliko se duguje igračima, nikada niko nije dovodio u pitanje igranje za reprezentaciju. Mi se ne okupljamo zbog novca, već zbog trofeja. Ginemo za naš grb i narod, trofeje posvećujemo ljudima u Srbiji i naglašavam da vaterpolisti nikada neće dovesti u pitanje učešće u nacionalnom timu bez obzira na dug – poručio je Gocić, koji je osvojio četvrtu titulu šampiona Evrope u karijeri (Kranj 2003, Beograd 2006, Ajndhoven 2012, Budimpešta 2014).