Gradski prevoz na evropski način
Dok gradska vlast opet preuzima naplaćivanje karata u javnom prevozu Beograda, i najavljuje promene, i dok godinama ljudi upućuju na slab kvalitet prevoza i kašnjenje, istražili smo mreže gradskih prevoza u nekim evropskim gradovima, koji bi mogli da nam budu primer.
Beč
Austrijska prestonica ima razvijenu mrežu gradskog saobraćaja, koju mnogi putnici i vodiči hvale, pa se tramvajima, autbusima i metroom stiže jako brzo u sve delove grada. Na raspolaganju su 29 tramvajskih, 90 autobuskih, od čega 24 idu noću, između 00:30 i 5:00. Vozni park bečkog prevoza sadrži 500 autobusa i oko 500 tramvaja.
Za sve vrste prevoza važi ista karta, koja se kupuje kao i kod nas, na trafikama, u prodavnicama ali i u posebnim aparatima koji su obično smešteni u podzemnim metro stanicama.
Ako odlučite da kartu kupite kod vozača, platićete samo 10 centi više, dok je u Beogradu u vozilima duplo skuplja.
Zanimljivo je da oni poništavaju karte pre nego što se uđu u vozilo prevoza, na posebnim automatima koji su na ulazu u stanice. Kao i kod nas, kontrolore često prate policajci a kazna za one bez karte su 100 €.
Cirih
Cirih ima jednu od najgušćih mreža javnog prevoza na svetu, kojom dominiraju precizni i bešumni tramvaji. Metroa nema, jer su se pre tridesetak godina stanovnici izjasnili protiv ovog vida prevoza smatrajući da bi tako zagadili vazduh.
Ekološki podobniji tramvaji na stanicu stižu na svakih šest minuta. Ovakva preciznost moguća je zahvaljujući tome što su pruge opremljene specijalnim senzorima, koji prenose lokaciju i brzinu svakog pojedinog tramvaja u kontrolni centar.
Alternativni prevoz su i vozovi, i tzv.uspinjače - specifične pokretne kabine ali i brodići. Za sve važi ista karta.
Talin
Stanovnike Talina javni prevoz ne košta. Estonija je jedina zemlja u Evropi u kojoj postoji besplatan javni prevoz. Sve što treba da imate, ako ste stanovnik Talina jeste kartica koja košta 2 evra. Ona vam pruža sve vožnje besplatno i dokaz je da imate boravište u Talinu.
Prevoz uglavnom koriste ljudi iz predgrađa, a ideja o besplatnom prevozu je ekološka - smanjiti broj vozača tj. automobila na ulicama.
Ali ideja da se grad oslobodi automobila nije osuđena na uspeh, jer Estonci ipak vole automobile.
Zagreb
U nekim istraživanjima Međunarodne automobilske federacije FIA, Zagreb nije prošao slavno kada je reč o gradskom prevozu. Naime bio je na dnu liste ispitanih gradova.
Cena karte je 10 kn, što je oko 150 dinara.Studenti i penzioneri mesečno plaćaju 120,00 kn što je oko 1.800 dinara.
U Zagrebu su uveli i plaćanje tzv. smart karticama, koje ni nama nisu strane i dopunjuju se po pripejd principu.
Atina
Atinskim javnim prevozom dominira dobro uređen metro sistem sa tri linije koje pokrivaju ogroman deo grada. Unutrašnjost metro stanica podseća često na kulturne institucije.
Karte su prilično jeftine pa tako karta za autobuse i trolejbuse, za 90 minuta vožnje košta 0,70€.(athensguide.org)
Od 30 do 72 evra kazna je za one koji nemaju validnu kartu, koja se plaća na licu mesta ili u ekspoziturama OASA (Athens Urban Transport Organisation).