Helena Rubinštajn (1871-1965)
Helena je bila jedna od najuspešnijih žena XX veka i njeno ime znaju žene i muškarci širom sveta. Ona je u svetu kozmetike bila ono što je u svetu mode bila Koko Šanel. Živela je devedeset četiri godine, bila vlasnica kozmetičkih salona i firmi u četrnaest zemalja , sa oko 30.000 zaposlenih. Iako je bila visoka svega 147 santimetara, nije spadala u lepe žene, ali je plenila unutrašnjom privlačnošću.
Ova talentovana, odvažna i hrabra žena, svoju karijeru započela je rano - u devetnaestoj godini u Austriji, kod svog strica. Slučajno, u ovu zemlju je donela recept za kremu za lice koji joj je ostavila njena baka. U početku je ovu kremu pravila samo za svoje prijateljice, ali je videla da posao lepo napreduje i 1902. godine otvorila je prvi kozmetički salon u Melburnu.
Posao je krenuo neverovatno dobro i Helena je otišla u Evropu, tačnije u Englesku, gde započinje uspešnu karijeru. Bila je veoma promišljena i uporna, a razmišljala je više decenija unapred, upisala se na Londonski univerzitet gde je diplomirala hemiju. Zatim je u Londonu otvorila svoj prvi Institut za lepotu, a nedugo zatim to je uradila i u Parizu i Njujorku. Tri najveća svetska centra mode bila su "pokrivena" i mala Madam je počela da ovaja svet.
Bila je obdarena izvanrednim radnim kapacitetima i smislom za biznis i ubrzo je svoju delatnost proširila na četrnaest zemalja, nudeći ženama upravo ono što su one želele. Proizvodi sa oznakom "Rubinštajn" postali su svetski poznati i značili su kvalitet, koji je decenijama stvaran i potvrđivan.
U Parizu, gde se nalazilo glavno predstavništvo njenog carstva, često se pojavljivala na značajnim skupovima i uvek delovala bar tri decenije mlađe. Helena je bila i druželjubiva. Svojim prijateljicama je često savetovala: "Nastojte da ostanete zdrave i uvek počnite da radite ono što najmanje volite. Kada se toga otarasite primetićete da vam ostaje dovoljno vremena za ono što najviše volite da radite".
Osim kozmetikom, koju je pretvorila u svetsku industriju i podigla na nivo kulta, Madam se bavila i sakupljanjem umetničkih predmeta, dragog kamenja... Bila je dobar prijatelj sa Pikasom, a njena kuća bila je stecište mladih američkih umetnika i pisaca koje je često materijalno pomagala, mada su za nju govorili da je cicija.