I u ratnim danima o budžetu, zakonima, ali i aferama

U knjizi "Jugoslovenske narodne skupštine i sabori" Čedomila Mitrinovića i Miloša Brašića iz 1937. godine, koja se čuva u bibilioteci Doma Narodne skupštine, detaljno je opisano to vanredno okupljanje poslanika i preneti delovi stenografskih beleški koje svedoče o stavovima poslanika koji su tada činili većinu - Pašićevih radikala i "kritičara vladine politike" - socijalista Dragiše Lapčevića.

Za predsednika parlamenta izabran je Andra Nikolić, za prvog potpedsednika dr Stanojlo Vukčević, a za drugog potpredsednika Ðoka Bračinac. Skupština je prethodno bila raspuštena zbog raspisanih izbora za narodne poslanike, koji su već uveliko bili u predizbornoj kampanji. Međutim, telegram objave rata, koji je predsednik srpske vlade Nikola Pašić dobio je na Vidovdan, 28. jula, u Nišu, sve je zaustavio.

U salu Oficirskog doma u Nišu, gde je skupština zasedala, 17. jula došao je prestolonaslednik Aleksandar koji je poslanicima, pored ostalog, poručio da su "Srbiji pretili usamljenošću i samo se čekala prilika da se to ostvari, a za taj cilj upotrebljen je Sarajevski atentat".

"Na sreću, u tome se nije uspelo, Srbija je danas u dobrom društvu, s njom su i njeni veliki prijatelji i njeni verni saveznici", rekao je prestolonaslednik Aleksandar na sednici koju su sa galerije pratili diplomatski predstavnici Rusije, Rumunije, Italije, Bugarske, Turske i Nemačke.

Prestolonaslednik je poslanike podsetio da Narodna skupština samo uoči rata i u ratu zaseda van prestonice.

"Već samo mesto gde smo se sakupili pokazuje jasno da je neobično važan trenutak u kome se naša otadžbina nalazi. Austrougarska nam je objavila rat i vi ste se mogli uveriti da je s naše strane učinjeno sve, koliko obraz srpski dopušta, da se izbegne. Od rata koji nam je nametnut silom i namerno, moramo se braniti", rekao je prestolonaslednik u obraćanju poslanicima.

On je kazao da je neprijatelj veći i brojčano jači, da su "svi bespristrasni faktori" priznali da je Srbija bila predusretljiva i pomirljiva, a da je "snaga onoga ko brani pravednu stvar, kada je nepravedno napadnut u svojoj kući, kada se brani od poniženja, dva puta veća".

U debati koja se zatim razvila, poslanik Narodne stranke Stojan Ribarac obavestio je poslanike da se njegova stranka vraća u skupštinu, iz koje je prethodno istupila, pozvao ostale partije da "svu svoju silu i volju stave u službu svoje zemlje" i zatražio da skuština bude stalno obaveštavana o važnim događajima koji će neminovno uslediti.

On je dodao da teški trenuci koje zemlja preživljava "zapovedno određuju potpunu solidarnost u osećajima i apsolutno jedinstvo u akciji svih snaga narodnih". Njegov stranački koleta Stojan Novaković smatrao je da vreme nije "podesno za kritiku, da treba raditi da se zemlja pokaže ujedinjena i snažna, sa što većom spremom, pouzdana na polju njene časti i njenog jedinstva".

"Vlada treba da učini sve što je u njenoj mogućnosti da, u borbi koja se otvara, Srbija ne ostane usamljena", naglasio je tada Novaković.

U ime vlade Nikole Pašića, tadašnji ministar finansija Laza Paču obećao je da će skupština na vreme biti obaveštavana o svemi što se događa, "a što nije osobita tajna državna i saveznička". Poslanik Samostalne radikalne stranke Milorad Drašković ocenio je da je rat nametnut i da se Srbija mora braniti.

"Naše je tvrdo uverenje da ćemo se odbraniti, jer branimo pravednu stvar. Neprijatelj je na nas nasrnuo zato što smo mali, samo se on u toj veri prevario", rekao je Drašković.

Kritika je stigla iz redova Socijalističke stranke. Poslanik Dragiša Lapčević kritikovao je vladinu politiku koja, prema njegovom mišljenju, nije išla za tim da se postigne federacija balkanskih država radi odbrane Srbije i balkanskih zemalja. Lapčević se, zabeležili su hroničari, izjasnio protiv rata i zatražio da se postigne mir.

Poslanici su zatim glasali o Adresi (dokumentu koji bi odgovarao današnjoj oduci ili rezoluciji) u kojoj je, pored ostalog, navedeno da je činjenica da je u toku bila predizborna kampanja za narodne poslanike pokazala koliko je Srbija bila daleko od toga da izaziva sukobe i remeti mir, tako potreban svim narodima evropskim.

"Neprijateljski prepad spremljen je i izveden sa ovolikom surovosti zato što je računato sa našom političkom usamljenošću. Narodna skupština je srećna što od vašeg visočanstva prima uverenje da se u tome nije uspelo i da je Srbija danas u dobrom društvu. Ubeđena u solidarnost interesa naših i vaših vernih saveznika, Narodna skupština veruje da će i oni stati na branik slobode i prava balkanskih naroda", piše u Adresi Narodne skupštine.

Skupština je većinom glasaova usvojila Adresu, a za nju nisu glasali poslanici socijalista Dragiše Lapčevića i osnivača Srpske socijaldemokratske partije Triše Keclerovića.

Poslanici su zatim raspravljali i glasali o više zakonskih predloga koje je uputila vlada Nikole Pašića, a među njima je bio i predlog zakona o vanrednom kreditu od 90 miliona dinara, koji je predviđao da se za mobilizaciju upotrebi 25 miliona, za izdržavanje vojske do demobilizacije 35 miliona, a za slučaj neodložne državne potrebe 30 miliona dinara.

Skupština je i tada, kao i danas, razmatrala i usvajala zakone po hitnom postupku i na toj sednici bilo ih je više - o moratorijumu, o konkordatu sa Svetom Stolicom, koji je kasnije bio jednoglasno usvojen već na prvom čitanju.

Baš kao što je Laza Paču i obećao, Narodna skupština je obaveštavana o svim važnim događajima, o svim objavama rata koje su redom stizale, kao i "telegrafskim pozdravima koje je parlament uputio Gosudarstvenoj Dumi u Petrogradu, Narodnoj skupštini na Cetinju, Francuskoj narodnoj skupštini u Parizu, Donjem domu u Londonu".

Istovremeno, sa svih strana stizali su odgovori koji su "ulivali veru u to da Srbija odista neće ostati usamljena".

Skupština je zatim 26. jula napravila pauzu u radu, neki poslanici koji su bili vojni obveznici otišli su u svoje jedinice, a neki od njih učestvovali su u bitkama na Jadru i Ceru.

Poslanici su se na kratko ponovo okupili 1. novembra i jednoglasno izglasali još jedan venredni kredit od 110 miliona dinara, zatim je održano nekoliko tajnih sednica, na kojima je predsednik vlade i ministar inostranih dela Nikola Pašić podneo detaljan izveštaj o tadašnjem vojnom i međunarodnom položaju Srbije, a krajem decembra zasedanje je završeno, s tim da se nastavi čim za to bude potrebe.

U skupštinskoj arhivi toga vremena, koja je preživela iako je pri evakuaciji Niša Predsedništvo Narodne skupštine donelo odluku da se unište protokoli sednica iz "najranijih vremena" i njena celokupna arhiva, ostalo je zabeleženo da i to vreme, iako ratno, nije bilo imuno na afere.

Srbiju je u decembru 1914. godine potresala - opančarska afera.

"Skupštinu je posebno zainteresovala interpelacija podnesena povodom afere o opancima koji su nabavljeni za vojsku i u dogovoru sa vladom", piše u knjizi "Jugoslovenske narodne skupštine i sabori".

Skupština je tada, kao što se to čini i danas, formirala anketni odbor, odnosno komisiju koju je činilo sedam članova, sa zadatkom da "što pre podnese izveštaj i predlog o merama koje treba preduzeti".

I tada, mada je bilo ratno vreme i sednice su održavane van njenog sedišta, skupština je na dnevnom redu imala predloge zakona o budžetu, kreditima, finansijske zakone...