ISTORIJA SE PONAVLJA: EU ista kao Jugoslavija pred raspad

Problemi sa kojima se EU suočava danas sve više podsećaju na one sa kojima se suočavala i bivša Jugoslavija uoči raspada. Nekako je poetično da su to prvo primetili upravo Slovenci, čije je napuštanje konferencije Saveza komunista Jugoslavije iniciralo raspad.

Naime, slovenački dnevnik "Fajnens" nedavno je ocenio da referendum o istupanju Britanije iz EU, uspon radikalnih političkih struja (kako u EU tako i u nacionalnim parlamentima), manje ili više nasilne izmene granica u susedstvu i ponovno uvođenja granica u nekada otvorenoj evropskoj zoni, podsećaju na stanje u Jugoslaviji uoči raspada.

KSENOFOB I NEZNALICA: Britanska ministarka ima problem sa ulaskom Srbije u EU

Svi ovi problemi verno prikazuju stanje među narodima bivše SFRJ 90-ih godina, čak i debata o fiskalnoj uniji. Baš kao što su slovenački poreski obveznici svojevremeno dovodili u pitanje korist o izdvajanju novca za KiM i druge siromašnije delove jugoslovenske federacije, tako se mnoge bogate države članice EU danas pitaju zašto bi trebalo da izdvajaju novac za neke siromašne zemlje, a da čak ne znaju ni gde se one nalaze. Zagovornici bregzita upravo to i pominju.

U SENCI BRITANSKOG REFERENDUMA: Tajni rat koji će odlučiti novog "vladara" Evrope

Zato privredna kriza koja pogađa EU (kao i Jugoslaviji) podstiče zatvaranje, što će reći podstiče nacionalizam, kao što se i vidi. Glasači nemaju interes u Evropskoj uniji već u svojim državama, pa im nacionalisti obećavaju da će ih dodatno zaštititi povratkom suverenosti – od imigranata, od konkurencije, od štednje, dok je EU nepravična prema njima jer ih u tome ograničava.

Međutim, upravo je nedostatak fiskalne integracije razlog što razlaz izgleda korisniji od ostanka u zajednici. Hoće li na kraju pobediti glasači u zemljama u kojima jačaju nacionalisti i posebno neoliberalne demokrate (tj. zagovornici neke vrste autoritarizma), ostaje da se vidi.

Jasno je, međutim, da se nekadašnji "osećaj zajedničke politike EU potpuno izgubio". To je nedavno konstatovao i predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker ističući da sebični nacionalni interesi razjedaju "porodicu evropskih naroda".

EU IMA VELIKI PROBLEM: Puna je kvazi-Evropljana!

- Ima puno stalnih Evropljana kada se uzima, ali da kada je davanje u pitanju mnogi postaju Evropljani samo na određeno vreme - rekao je tada Junker o stanju unutar EU.

Hoće li vizija o "ujedinjenim evropskim državama" preživeti, ostaje da se vidi. Za sada, to je izvodljivo koliko je i 1989. godine to bio plan o reformi jugoslovenske federacije koji je izneo njen poslednji premijer Ante Marković.