Srpsko-rusko prijateljstvo: Turbulentna istorija dva naroda

Srbija i Rusija vezuju dve komponente: staroslovenski jezik koji je u obe zemlje bio zvaničan, kao i zajednička zvanična vera, pravoslavno hrišćanstvo. Sa porastom moći Rusije, počevši od Petra Velikog, a naročito za vreme Katarine Velike, raste ruski interes za Balkan. Rusija  sklapa sa Austrijom tajni dogovor o podeli Balkana: Bugarska i sve istočno i južno od nje bi pripali Rusiji, a Srbija i sve zapadno od nje Austriji.

Za vreme Balkanskih ratova, Rusija ostaje po strani, ne želeći da kvari odnose sa Nemačkom i Austrougarskom. Takvo ponašanje je izazvalo strah među ruskim krugovima, kao i kod ruskog cara, da će takvim ponašanjem zauvek izgubiti Srbiju. Ovaj psihološki momenat je bio ključan za rusku objavu rata Austrougarskoj i Nemačkoj, kao reakcije na objavu rata Austrougarske Srbiji.

Oktobarskom revolucijom 1917. Rusija iz korena menja svoj karakter. Tadašnja kapitalistička Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca prema sovjetskoj Rusiji gaje dubok otklon. Kraljevina Jugoslavija nije priznala Rusiju sve do neposredne opasnosti od nacističke Nemačke 1940. godine.

S druge strane, Kraljevina Jugoslavija je pod velikim uticajem ruske emigracije. Beograd postaje jedan od najvećih centara ruske intelektualne elite i plemstva. Oni su dali neprocenjivi doprinos razvoju tadašnje jugoslovenske nauke, umetnosti i arhitekture. U tom periodu, otvara se i prvi Ruski dom u Beogradu.

Podrškom koju je SSSR davao Komunističkoj partiji Jugoslavije i pobedom partizana nad fašistima u Drugom svetskom ratu, sovjetski uticaj jača. Crvena armija je u svim okolnim zemljama bila ključna snaga u borbi protiv fašizma, a u Jugoslaviji je pomagala partizanima. Ova istorijska čiljenica je umnogome opredelila dalje jugoslovensko-sovjetske odnose.

Sovjetski Savez postaje najbliži saveznik SFRJ. U ovom periodu dolazi do saradnje na svim oblastima. Sovjetski stručnjaci dolaze u Jugoslaviju kako bi joj pomogli reformama a Sovjetski Savez odlučuje da oformi Informbiro sa centrom u Beogradu.

Jugoslavija je, za razliku od ostalih komunističkih zemalja, imala velike žrtve i zasluge u antifašističkoj borbi i želela je da vodi slobodnu politiku nasuprot Staljinovoj težnji da ceo Istočni blok bude pod njegovom kontrolom. To dovodi do drastičnog pogoršnja odnosa i izbicivanja Jugoslavije iz Informbiroa.

Nakon Staljinove smrti Nikita Hruščov dolazi u posetu Titu i izvinjava se Jugoslaviji za nepravdu koja joj je učinjena. Ovaj događaj je doveo do odmrzavanja odnosa koji su sve do raspada ove dve federacije bili korektni.

Tokom bombardovanja 1999. godine Rusija se čvrsto protivi u Savetu Bezbednosti protiv ovakve intervencije NATO. Nikada nije priznala Kosovo, veliki je ekonomski partner i prijatelj moderne Srbije. Tokom posete tadašnjeg predsednika Medvedeva Beogradu 2009. godine istaknuto je najznačajnije načelo strateškog partnerstva Srbije i Rusije - antifašizam. Poseta Sergeja Lavrova Srbiji je potvrdila i ojačala prijateljske odnose dve zemlje. Premijer Srbije Aleksandar Vučić se nalazi u dvodnevnoj poseti Rusiji gde će se sastati sa Predsednikom Vladimirom Putinom i Premijerom Rusije Dmitrijem Medvedevim.

(P.Ć.)