Istraživanje: Majmuni vole da se kockaju
Naučnici su došli do saznanja da se majmuni oduševljavaju kockanjem i da baš kao i ljudi znaju veoma dobro šta znači dobiti, a šta izgubiti.
Oni kažu da su primati prva bića koja dele naša neosnovana verovanja u takozvane 'tople' ruke tokom igre. Ovo je pogrešno verovanje da osoba koja je doživela uspeh sa jednim slučajnim događajem ima veću šansu daljeg uspeha u dodatnim pokušajima.
Rezultati pokazuju da su naša verovanja nasleđena i da je to možda pomogalo našim precima kada su bili u potrazi za hranom, piše Daily Mail.
Naučnici se međutim nisu složili oko toga da li je sklonost ka "vrućim rukama" kulturni artefakt koji je naučen u detinjstvu ili predispozicija koja je duboko ukorenjena u strukturi naše kognitivne arhitekture.
- Novi rezultati ukazuju na to da sklonost da majmuni vide obrasce koji zapravo ne postoje može biti nasleđena. To je evoluciono prilagođavanje koje dolazi od naših predaka koji su imali selektivnu prednost kada su bili u potrazi za hranom u divljini, rekao je autor Tomi Blanšard, kandidat za doktorat za izučavanje mozga i kognitivnih nauka na Univerzitetu u Ročesteru.
Da bi izvršili precizna merenja da li majmuni zaista veruju u pobedu, istraživači su morali da naprave kompjutersku igru koja je bila tako očaravajuća da su majmuni poželeli da je igraju satima.
Ovaj tim je osmislio brze zadatake u kojem je svaki majmun mogao da izabere desno ili levo i primi nagradu kada je pretpostavio ispravno. Istraživači su stvorili tri vrste igre, dve sa jasnim obrascima - tačan odgovor je tendencija da se ponovi na jednoj strani, ili da odgovor bude naizmeničan levo-desno i treći u kome je srećan izbor bio potpuno slučajan.
Tamo gde su postojali jasni obrasci, tri rezus majmuna u studiji su brzo pogodili tačan redosled. Ali u slučajnim scenarijima, majmuni su nastavili da prave izbore kao da su očekivali ''pogodak''. Drugim rečima, čak i kada je pogodak bio slučajan, majmuni su favorizovali jednu stranu.
Majmuni su pokazali naklonost ka ''toplim rukama'' konstantno tokom višenedeljnog igranja, i to je bio izbor u 1.244 iskušenja.
- Oni su imali mnogo prilika da prevaziđu ovu sklonost, da nešto nauče i promene obrazac, ali su oni ipak nastavili da pokazuju istu tendenciju, rekao je Blanšard.
Autori veruju da raspodela hrane u divljini, koja nije slučajna, može biti krivac iza ova čvrsta ubeđenja.
- Ako pronađete lepu i sočnu bubu koja se nalazi na donjoj kladi, to je prilično dobar dokaz da možda postoji buba na sličnoj lokaciji u blizini, jer bube, kao i većina izvora hrane, imaju tendenciju da žive blizu jedni drugima, rekao je koautor Bendžamin Hejden.
- Evolucija je takođe oblikovala naš mozak da traži obrasce, rekao je Hejden. I dodao: