IZMEĐU RUSIJE I ZAPADA: Srbija mora da ima nikad bolje odnose i sa Rusijom i sa NATO

U Generalštabu Vojske Srbije šef Vojnog komiteta NATO general Knud Bartels održao je predavanje. Sudeći prema tom predavanju, pristup koji NATO ima prema rešavanju krize u Ukrajni krajnje je zabrinjavajući. Posebno brine retorika koju je koristio jedan tako visoki zvaničnik, koji je Rusiju doslovno nazvao neprijateljem. U svakoj varijanti Rusija je agresor, Rusija je pretnja Evropi, Rusija je nedemokratska država, Rusija primenjuje anticivilizacijske metode za 21. vek itd. Serija neverovatnih izraza koja dovoljno pokazuje da mir zapravo nije na vidiku, piše Standard.

U kakvoj se poziciji Srbija nalazi?

Kao iskusni oficir koji je bio i komandant danskim snagama KFOR-a 1999. godine, posle agresije koju je NATO sproveo na SRJ, Bartels je svima prikazao kartu Evrope na kojoj je Srbija usamljena država na Balkanu koja nije članica NATO. On je vrlo ciljano prikazao tu kartu želeći da pokaže da to što smo izrazili želju za vojnom neutralnošću nije problem, ali pitanje je da li je tako nešto uopšte moguće i da li je uputno s obzirom na okruženje u kome se nalazimo.

Suštinski problem Srbije sa NATO

Pored agresije, koju je ta vojna alijansa izvršila prema Srbiji i time počinila zločin protiv mira tu je i činjenica da se Srbi nikako ne uklapaju u sistem vrednosti koji NATO zastupa. Predavanje koje je Bartels izveo pred našim oficirima i polaznicima Visoke škole bezbednosti i odbrane, objektivno gledano, primljeno je k znanju, ali niko od prisutnih nije u tome što je Bartels ispričao pronašao ni sebe niti Srbiju. Ta barijera je nepremostiva. Bez obzira što nam je okruženje takvo kakvo jeste i što su svi bili duboko svesni da sa Alijansom moramo da produbimo saradnju u svakom pogledu, priču o Rusiji kao neprijatelju niko nije mogao da prihvati. Ključ problema je upravo u tome kako emocije i pragmatizam spojiti i da li je to u ovoj situaciji u kojoj se mi nalazimo uopšte moguće?

Srbija mora po svaku cenu da ima nikad bolje odnose i sa Rusijom i sa NATO. I sa Rusima su naši odnosi na bratskom nivou uz pragmatizam, dok je sa NATO isključivo na delu pragmatizam. Otuda je odlično što predsednik Tomislav Nikolić ide u Moskvu na proslavu 70 godina pobede nad fašizmom i što će vojska Srbije marširati Crvenim trgom. Na drugoj strani, dobro je što predsednik Vlade ide kod Bajdena da direktno razgovara.

Srbija svoju političku i vojnu neutralnost mora da sačuva po svaku cenu. Svako ko kaže drugačije nije iskren. Ne bi trebalo da se obaziremo na pitanje da li je tako nešto uopšte moguće u eri globalnog sukoba, koji uveliko lupa na vrata. Na Srbiji je da radi kao da je to uobičajeno stanje, jer je to jedina šansa da preživimo. To će svakako biti užasno teško, jer Zapad će koristiti sva moguća sredstva da podriva sistem Srbije – od nevladinog sektora i medija do ekonomskih pritisaka. Na drugoj strani, bez ruskih energenata, saradnje u poljoprivedi, carinskih olakšica, kulturnih i verskih veza i mnogo toga još, Srbija ne možemo, piše isti list.