Jagode - izvor zdravlja

Ljudi su počeli da gaje jagode još pre hrišćanstva. Kod Rimljana su bile veoma cenjene. U srednjem veku su korišćene uglavnom kao lek. Njihovo gajenje se intenziviralo od osamnaestog veka kada je iz Čilea i Perua u Evropu preneto seme krupnijih jagoda. Divlje jagode, sitnije i mirisnije od domaćih, su lekovitije.

Sastav jagoda

Plod jagode sadrži ugljene hidrate (7%), malo belančevina (0.8%), sasvim malo masti (0.6%) uz nešto dijetnih vlakana i dosta vode. Znatan je sadržaj fenola i ostalih antioksidanasa. Sadrži Vitamin B1, B2, zatim minerale kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum i gvožđe. To je niskokalorično voće. 100g jagoda sadrži svega 35 do 40 kcal, pa se može uvrstiti u sve dijete za mršavljenje.

Protiv arterioskleroze

Jagode sadrže veliku količinu vitamina C. Smatra se da najviše zahvaljujuci njemu jagode čiste krvne sudove od naslaga masnoće. One sprečavaju oksidaciju “lošeg holesterola” ili LDL holesterola u oblik koji štetno deluje na krvne sudove. Istovremeno one dovode do porasta “dobrog holesterola” ili HDL holesterola. Redovno konzumiranje jagoda smanjuje količinu slobodnih radikala koji LDL holesterol čini toksičnim i opasnim.

Stop raku

Jagode obiluju različitim antioksidanasima i vitaminima. Zahvaljujući njima one sprečavaju promene u ćelijama koje mogu voditi ka nastanku malignih tumora. Podstiču detoksikacioni sistem organizma i tako sprečavaju genetska oštećenja ćelija, koja predstavljaju uvod u rak.

Jače srce

Zahvaljujući velikom sadržaju kalijuma, a malom natrijuma, jagode imaju diuretska svojstva i utiču na smanjenje krvnog pritiska. Smanjujći krvni pritisak i čisteći krvne sudove od masnoće, poboljšavaju prokrvljenost srca, čineći ga zdravijim i jačim. Ujedno smanjuju rizik oboljevanja od koronarne bolesti (angina pektoris i infarkt miokarda). Magnezijum im daje antistresno dejstvo i poboljsava rad srca.

(Porodicnilekar.net)