Neutralnost je jedino rešenje za Ukrajinu
Seme nepoverenja, koje je dovelo do današnje krize u Ukrajini, posejano je kada su, umesto poštovanja i velikodušnosti, Klintonova i Bušova administracija pokazale prezriv trijumfalizam prema Ruskoj Federaciji, posle kraha sovjetskog sistema i hladnog rata. Tako uzroke aktuelne situacije u Ukrajini vidi iskusni američki diplomata, istoričar i bivši ambasador SAD u Moskvi, Džek Metlok (85).
Kao neko ko je iz prve ruke posmatrao krah sovjetskog sistema, upozorio je da američka nacionalna bezbednost na duge staze zavisi od toga da li će se u razvoju odnositi kao prema partneru ili kao prema poraženom i poniženom neprijatelju.
Metlok, koji se divi Baraku Obami, ipak ostaje zabrinut zbog predsednikove politike, koja je i dalje kontraproduktivna jer ignoriše ruski nacionalni ponos i uništava, umesto da proširuje strateške zajedničke interese poput onih u Siriji, Iranu i Severnoj Koreji.
“Kao da on zajedno sa svojim savetnicima živi u nekom alternativnom ideološkom i psihološkom univerzumu”, napisao je Metlok nedavno na blogu.
Iako se na osnovu izraženog besa američkih političara stiče utisak da je rusko ponašanje neočkivano kao što je i neopravdano, Metlok ističe da su znaci odavno tu. Ovo je ambasador Nikolas Berns jasno predočio Vašingtonu 2007. godine. Prema depešama sa “Vikiliksa”, “proširenje NATO-a, posebno na Ukrajinu, ostaje emotivno i neuralgično pitanje za Rusiju i ove strateške brige uzrokuju jako protivljenje. U Ukrajini, to znači strah da bi ovo pitanje moglo da podeli zemlju, vodeći ka nasilju ili, kako neki tvrde, građanskom ratu koji bi primorao Rusiju da odluči da li da interveniše”.
Metlok ima par saveta koje bi ponudio Beloj kući.
“Prvo, sasvim se slažem sa Kisindžerom koji je rekao da demonizacija Putina nije strategija: to je alibi za njen nedostatak”, kaže za Politiku Metlok.
Iako nije Putinov poklonik, priznaje da je ponašanje ruskog lidera makar delimično bio odgovor na to što se američke agencije i zvaničnici dugo mešaju u unutrašnje odnose Ukrajine. Aludirajući na ponašanje Viktorije Nuland i drugih zvaničnika Stejt Departmenta i CIA koji su se sretali sa opozicionim kandidatima, Metlok primećuje potpuno odsustvo bilo kakve delotvorne diplomatije ili efektnih međuljudskih odnosa: “Jednostavno se to ne radi kada morate da radite sa drugom stranom.”
U jednom od blogova osvrće se na aktivno učešće Amerikanaca u revoluciji u Kijevu, što ga podstiče da se zapita: “Kako bi izgledao pokret 'Okupiraj Volstrit', da su ga predvodili stranci? Da li mislite da bi mu to pomoglo da prenesu svoju poruku?”
“Uzimanje Krima nije bila otimačina. Većina ljudi želi da bude u Rusiji. Nije bilo prolivene krvi, ali mislim da bi moglo da se ispostavi kao greška za Rusiju, budući da će pritisak lokalnog stanovništva da ispuni očekivanja biti ogroman. Zašto je to Putin uradio? Da bi sprečio scenario nalik na noćnu moru: Ukrajina se priključuje NATO-u. Krim postaje američka vojna baza, Rusija je okružena. Ne mislim da bi se to ikada dogodilo, ali to je bio stvaran strah", kaže on. “Propagadni rat neće nikome pomoći. Crvene linije, sankcije, zahtev da naši saveznici budu uz nas ili protiv nas, pooštravaju situaciju. Mešanje EU, a posebno SAD ili Rusije razrušiće to mesto. Te stvari mogu da reše samo Ukrajinci među sobom.”
Metlok se nada da će hladne glave ipak preovladati u Vašingtonu i da će SAD podstaći Ukrajinu da se obaveže na neutralnost. Ismeva to što neki kažu da bi “finlandizacija” prekršila pravo Ukrajine da se pridruži NATO-u.
“Ne postoji pravo da se pridružite vojnoj alijansi i opasno je da bilo ko šalje takve poruke. Umesto toga, trebalo bi da govorimo Kijevu da, kada neko živi blizu velike zemlje, treba da nauči da se ponaša tako da od tog suseda ne stvara neprijatelja”, kaže on i dodaje: ”Ovo je životna istina”.