Kako je Prvi svetski rat promenio psihoterapiju
Pitanje psihe počinje da interesuje psihologe i psihijatre poput Elvuda Vustera i Sigmunda Frojda. Mentalne bolesti su se do tada shvatale kao slabost i nešto čemu psihički jaka osoba nikad neće podleći.
Prvi svetski rat je međutim, izazvao dramatičan zaokret u fokusu lekara o somatskim objašnjenjima za bolesti. Broj vojnika koji su se vratili sa postraumatskim poremećajem osporio je pretpostavku da postoje "zdravi" i "ludi" ljudi.
Umesto toga, lekari su počeli da prihvataju da su uslovi u kojima ljudi žive i stres bitni faktori mentalnog i fizičkog zdravlja. Psihijatri, koji su ranije radili prvenstveno u mentalnim bolnicama, počeli su da se brinu o pacijentima u zajednici, objašnjava Robert L. Katin, profesor psihologije.
"Rat je konačno učinio da prihvatimo psihološke uzroke zdravstvenih problema", kaže on.
Još je Frojd, u čije vreme su psihoterapija i psihoanaliza bile u začetku, objašnjavao da postoji "mračna sila u ljudima koja teži destrukciji i da čovek vidi zadovoljstvo u tome", objašnjava Kamila Robiks, profesor istorije na Univerzitetu Kornel.
Danas stručnjaci priznaju da socijalni i biološki faktori doprinose duševnim bolestima. Psihoterapija takođe nastavlja da razvija više efikasnih terapija ne samo za post -traumatski poremećaj, već i za poremećaje anksioznosti, šizofreniju i poremećaje ishrane.