Kako su divlje mačke postale prijatelji ljudi?

Domaća ili kućna mačka je životinja koja se prvi put pojavljuje pre oko šest hiljada godina, a poput većine domaćih životinja i mačka se sama udomaćila kod nas ljudi - shvativši da se u naseljima može jednostavnije nahraniti, ali i zaštiti od predatora.

Kako je sve počelo?

Čoveku su mačke pomagale u borbi protiv miševa, pacova, zmija i ostalih štetočina koje su na bilo koji način ugrožavali ljudske živote ili uništavali useve. Osim, štetočinama mačke su se hranile ostacima ljudske hrane. Naravno, nije reč o mačkama kakve znamo danas, piše 24sata.hr.

Mačke u Egiptu

Dr. Brus Fogl, poznati veterinar i autor brojnih knjiga o životinjama navodi kako je istorija mačaka najbolje dokumentovana u drevnom Egiptu. Kao očiti primer ljubavi između čoveka i mačaka Fogl navodi "najranije iskopine u Egiptu, koje datiraju od pre 4000 godine p.n.e."

U grobnici u Mostagedi, u središnjem delu Egipta, pokopan je čovek s gazelom i malom mačkom. Veruje se da je gazela bila namenjena za njegov pogrebni obrok, a mačka mu je pak bila ljubimac koji je s njim sahranjen. Prva egipatska naselja uz reku Nil pojavila su se otprilike 4000 g. p.n.e. Sa svojim žitom i silosima postala su privlačna mačkama koje su u njima videle sklonište od velikih zveri i tadašnjih mačjih neprijatelja. Osim skloništa naselja su mačkama bila izvor hrane ( štetočine i ostaci ljudske hrane).

Pripitomljavanje domaćih mačaka

Fogle piše kako su na tom području živele dve manje mačke: libijska mačka (Felis silvestris lybica) i mačka iz džungle (Felis chaus). Manje stidljiva libijska mačka veroatno je kročila u novu okolinu u potrazi za lovinom.

Kako bi se prilagodila životu s ljudima divlja mačka promienila je karakter. S vremenom, manja genetska mutacija, u obliku hormonske kontrole emocija, stvorila je mačku s jedinstvenom prednošću za preživljavanje i sposobnošću da živi i razmnožava se u ljudskim naseljima.

Mirnoća je postala prednost, jer su jedino mirnije i manje stidljive mačke mogle preživeti u blizini sa toliko ljudi i životinja. Došlo je i do fizičkih promena. S obzirom na to da kamuflaža više nije bila potrebna, kod mačaka u naseljima počele su da se pojavljuju boje i uzorci krzna, koji u divljini ne bi mogli da opstanu. Sistem za varenje se promenio kako bi mogao svariti različitiju hranu: creva domaće mačke duža su nego u divlje. Mozak se smanjio za gotovo 30 posto, jer da bi preživela, mačka više nije bila zavisna od svojih čula.

Prodor udomaćenih mačaka u egipatsko društvo u potpunosti je dovršen otprilike do 2000 g. p.n.e. Drevni Egipćani razvili su kult dubokog poštovanja i razumevanja za mačke i njihovo ponašanje. Tokom vremena mačka je postala izrazito religijski i praznoverni simbol, a njena je slika korišćena je na nizu različitih objekata.

Mačke u ostatku sveta

Tako je mačka od divlje životinje postala domaća životinja, a nakon Egipta polako počinje da se širi i na ostatak sveta.

Muslimanska predaja govori o slučaju kad je prorok Muhamed pronašao mačku kako spava na njegovoj odeći: umesto da je probudi, on je oko nje izrezao rupu, po nekima čitav rukav ogrtača. Ta pripovetka ukazuje na brigu i milostivost prema mačkama, ali i čitavom životinjskom svetu. U drevnim epskim tekstovima Indije, Ramayani i Mahabharati, mačka se pojavljuje već oko 500. p.n.e. Hinduizam respektuje sve životne forme, a naročito je naklonjen mačkama. Očekivalo se da "svaki dobar Hindus tokom života brine barem o jednoj mački".

Budistički sveštenici često su držali mačke u svojim hramovima, prvenstveno kao zaštitu od glodara, ali su takođe i verovali da mačke donose sreću.

Postoje mnoge legende o mačkama budističkih sveštenika, a danas se veruje da neke moderne rasne mačke potiču od mačaka iz hramova.

U drevnoj Kini, kao i u mnogim drugim područjima Azije, mačka je bila cenjena prvenstveno zbog svoje važne uloge u zaštiti hrane i osetljive industrije svile od glodara.