KINESKI PROJEKAT: Šta se u stvari krije iza obaranja juana?
Naime, odluka Kineske centralne banke o devalvaciji juana ne samo da je trenutno poprilično uzdrmala globalno finansijsko tržište već će vrlo verovatno imati i dugoročno posledice na ekonomska kretanja u svetu, smatra Džon Hardi iz Sakso banke.
Prve reakcije tržišta na odluku centralne monetarne vlasti Kine logične su jer za analizu tako važnih informacija uvek treba vremena, a do tog trenutka, trgovci se rešavaju svih postojećih pozicija. Za dalje poteze ulagači će pratiti kolika će biti dozvoljena fluktuacija juana i, što je posebno važno, da li će to biti u smeru stalnog i značajnog slabljenja kineske valute. To će uticati na deflaciju širom sveta, s očitim implikacijama na centralne banke. Za očekivati je stoga da se ulagači rešavaju dolara, kakve su i bile prve reakcije nakon odluke Kineske centralne banke, jer ko želi da poseduje dolar ako Fed ipak ne podigne kamatnu stopu, zaključuju analitičari iz Sakso banke.
"Dva su razloga zašto je Kina povukla taj potez, osim najočitijeg – veoma snažnog juana, radi snažnog dolara u proteklih nekoliko godina. Kina naime već dugo nastoji da liberalizuje valutnu politiku kako bi povećala korišćenje juana u globalnim finansijskim transakcijama s trgovinskim partnerima”, kaže on.
Kina se ujedno nada da će Međunarodni monetarni fond uključiti juan u posebna prava vučenja (SDR) kao ključnu stavku u tom nastojanju da se poveća međunarodno korištenje juana i u skladu s time finansijska i politička moć koju to donosi, kaže on.
Takvu odluku MMF bi trebalo da donese do kraja godine, kada i radi petogodišnju analizu o valutama koja su uključene u SDR. MMF-ov komentar do sada je bio da je nedostatak tržišno uslovljenih fluktuacija jedna od glavnih prepreka za uključivanje juana", kaže Hardi i dodaje da će liberalizacija kursa pomoći Kini da produbi tržište kapitala i privuče strane investicije koje će im pomoći u ispunjavanju ogromnih kineskih potreba za kreditnim finansiranjem, privatnim i državnim.
Manje pozitivan razlog za odluku o devalvaciji juana u ovom trenutku je zastoj u kineskoj ekonomiji, a nakon razdoblja s veoma snažnom valutom, Kina sada želi da učestvuje u globalnim valutnim ratovima s obzirom na brojne devalvacije u svetu nakon početka finansijske krize.
Proces je započeo američki Fed, preuzela ga je Centralna banka Japana s takozvanim “abenomiks” potezima na kraju 2013., a zatim i Evropska centralna banka.
"Dugoročno gledano, nastojanje Kine o uvrštenju juana u SDR korpu zapravo je potez kojim žele da uključe juan među glavne svetske valute za rezerve. Nema sumnje da je Kina zavidela SAD-u na statusu dolara kao valute sa statusom rezerve nakon Drugog svetskog rata što je omogućilo SAD-u da ima ogroman spoljni deficit i finansira ogromne privatne i javne dugove. Nadaju se da će, u teoriji, nova politika pomoći Kini da 'uveze' globalnu ušteđevinu kako bi finansirala svoj dug i ujedno 'izveze' deflacijske pritiske", pojašnjava Hardi.