KAKO SE BIRAJU ŽRTVE NA INTERNETU: Prvo kreću lajkovi, pa lascivni komentari, a onda...
Lajkovi, komentari i vicevi u kojima ima seksualnosti su prvi korak u traženju žrtve. Sve to da bi se videlo na koji način dete reaguje", kaže glavni koordinator Centra za prevenciju devijantnog ponašanja kod mladih "Target" Biljana Kikić Grujić za SrbijaDanas.com.
ZAŠTO AKCIJA PROTIV VRŠNJAČKOG NASILJA?
Portal SrbijaDanas.com je pokrenuo akciju za prevenciju vršnjačkog nasilja, #drugnijemeta.
Naučimo decu da poštuju druge, jer sva ta deca će sutra biti ljudi. Kakvi – to zavisi od nas.
Redakcija SrbijaDanas.comInternet je postao deo svakodnevnice. Sve veći broj dece ima pristup, a samim tim se povećava i internet nasilje. Roditelji strepe, a dečaci i devojčice nisu ni svesni opasnosti koja vreba sa "druge strane". Postavlja se pitanje: kako i na koji način upoznati decu sa opasnostima i zloupotrebom interneta?
"Jedini način da se korisnici (deca) upoznaju sa upotrebom, ali i zloupotrebom interneta jeste preveniranjem problema, kroz edukativne radionice i tribine. Naša deca nisu edukovana ni od strane roditelja, ni od strane škole, a svi koriste nova sredstva informacionih komunikacionih tehnologija", kaže glavni koordinator Centra za prevenciju devijantnog ponašanja kod mladih "Target" Biljana Kikić Grujić za SrbijaDanas.com
Vrste internet nasilja
Kada govorimo o vrstama zloupotrebe dece na internetu postoje nekoliko celina:
► Online zavođenje (pedofilija putem interneta)
► Vršnjačko nasilje - cyber bullying
► Dečija pornografija
► Distribucija dečije pornografije
► Razne grupe i udruženja na internetu (sekte)
► Trgovina ljudima/decom
► Zloupotreba ličnih podataka i fotografija
Ona kaže da problem leži u nedostatku svesti o mogućim posledicama.
"Čak, i kada deca imaju saznanja, a imaju ih obično iz medija, ponašaju se kao da se "to" dešava "tamo negde", a ne ovde u njihovom okruženju. Jedan deo korisnika interneta ima stav da se "to" njemu ne može desiti. To samopouzdanje je veliki preduslov da upravo "on" bude žrtva", kaže Kikić Grujić.
INTERNET PREDATORI
Takođe, postoji problem i lažnih profila. Njihova kontrola je praktično nemoguća iz razloga što ne postoji način da se identifikuje lice sa druge strane, a da to bude sigurno. Internet je fenomenalno sredstvo komunikacije i poslovanja, ali ima samo jednu manu: nikad ne možemo da budemo sigurni ko je sa druge strane. Upravo tu mogućnost i koriste predatori kako bi došli do dece.
"Kada govorimo o metodologiji rada predatora, internet koriste samo kao lakši način da dođu do žrtve. Uglavnom su to društvene mreže Facebook i Ask.fm. Metodologija je sledeća: napravi se lažni profil na društvenoj mreži, pošalje se zahtev i počinje grooming", kaže koordinatorka za naš portal.
Deca kod nas (uzrasta osnovne škole 6, 7. i 8. razred) imaju od 500, pa do nekoliko hiljada "prijatelja" na FB. Od tog broja stvarno poznaju do 30 odsto ljudi. A ko su ostali? Znajući to, predatoru nije teško da uđe u krug "prijatelja" sa lažnim profilom - približne godine, lepa fotografija, roditelji ugledni radnici, uglavnom lekari, sudije i polako počinje gruming.
Šta je Gruming?
Gruming predstavlja niz predatorski motivisanih postupaka koji nasilniku omogućava seksualnu zloupotrebu maloletne osobe.
"Prvo kreću lajkovi, pa "igranja emocijama" pa lascivni komentari, vicevi u kojima ima seksualnosti. Sve to da bi se videlo na koji način dete reaguje", upozorava Kikić Grujić.
OPASNA IGRA
Devojčice su u kategoriji rizika. Postoje dve grupe: jedna koja će da prekine komunikaciju jer joj ne prija takav način razgovora, i druga grupa, koja je u većini, a koja će da nastavi "igru" smatrajući da se zabavlja. Pri tome, svest o opasnosti ne postoji. Predator ovu igru može da igra i do 2 godine, iz razloga što čeka da se devojčica opusti i da počne da mu veruje.
"Predator lako kreće na sledeći korak: daje predlog da se upoznaju. Upoznavanje je uvek na javnom mestu, u sred dana, najčešće ispred škole. Devojčica čeka lice sa fotografije i ne obraća pažnju na čoveka koji stoji pored nje. Posledice mogu da budu katastrofalne", naglašava koordinatorka Kikić Grujić.
Jedina moguća prevenciju je edukaciju o pojmu, vrstama i, najbitnije, posledicama zloupotrebe interneta kako među decom, tako i nad decom. Edukacijom moraju biti obuhvaćeni svi: roditelji, deca i prosvetni radnici.