KO TOPI ARKTIK - KLIMA ILI ČOVEK ?
Danas su ova upozorenja daleko od toga da će se obistiniti, budući da se ledena površina na Arktiku već drugu godinu zaredom povećava, i sad je za 43-63 odsto veća u odnosu na 2012, u zavisnosti od načina merenja. U prevodu, Aljaska je pre dve godine bila gola voda, a danas je opet prekrivena ledom.
Šta je Arktik?
Već su antički pomorci, Feničani koji su išli na daleka putovanja, znali da se visoko na severu s one strane skandinavskih zemalja more pretvara u nešto neugodno: u vodenu površinu punu belih plovećih brda koja polako prelazi u čvrstu ledenu površinu. Taj su kraj sveta smatrali rubom Zemlje. Na plovidbama prema severu raniji pomorci držali su se Severnjače - svetle zvezde u sazvežđu Malog medveda.
Grci su to sazvežđe zvali Arktos, a zemlja Velikog medveda od tada se naziva Arktik. Arktik je golemi ravni ledeni breg koji se nalazi na Severnom ledenom moru. Konačni dokaz za to dala je američka atomska podmornica Nautilus 1958. god. koja je prvi put zaronila ispod Severnog pola. Pritom je prevalila udaljenost od gotovo 3 hiljade kilometara.
Sateliti snimili rast ledenog omotača
Najrasprostranjeniji način merenja ledenih površina, koji koristi Nacionalni centar za sneg i led (jedan od osnivača je i NASA), otkriva da je 25. avgusta ove godine na Arktiku 5,62 miliona kvadratnih kilometara bilo pod ledom. To je najviši nivo zabeležen još od 2006. godine i porastao je na zavidnih 43 odsto, nakon što je dodatnih 1,71 milion kvadratnih kilometara bio pokriven ledom.
Drugo istraživanje, koje koristi Danski meteorološki institut, pokazuje da je porast pokrivenosti površine okeana ledom još veći, pa je po ovom načinu merenja uočen skok sa 2,7 miliona na 4,4 miliona kvadratnih kilometara, ili 63 odsto.
Ranije prognoze: Led nestaje trendom od 11 odsto tokom jedne decenije, zbog čega bi 2030. godine moglo da se dogodi da na Arktiku uopšte ne bude ledenog pokrivača.
Satelitski snimci nastali u okviru projekta kriosfere Univerziteta u Ilinoisu takođe otkrivaju porast površine pod ledom. Tako su najgušće koncentracije leda označene ljubičastom bojom, i u odnosu na 2006. godinu u velikom su porastu. Ključna stvar je da je sloj leda sve deblji, samim tim i otporniji na eventualno topljenje.
Pomoglo hladno leto
Jasno je da su merenja leda na Arktiku pokazala znatan oporavak njegovog sloja u odnosu na prethodni period. Čini se da je hladno leto 2013. godine omogućilo da se led oporavi i ojača tokom protekle zime, uz pretpostavku da će se taj trend nastaviti i ubuduće. Ipak, naučnici upozoravaju da je scenario Arktika bez leda do 2050. godine i dalje moguć ukoliko ne smanjimo emisiju izduvnih gasova u atmosferu.
“Ne mogu da se otrgnem osećaju da ovo sve neko ubrzava, jer ispod ima nafte i ko zna čega još. Prokleta je ljudska vrsta!” - jedan je od komentara na ovu temu.