light rain
19°C
28.04.2024.
Beograd
eur
117.1527
usd
109.2537
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Beograd
  • Dečani
  • Jagodina
  • Kragujevac
  • Kruševac
  • Niš
  • Novi Sad
  • Orahovac
  • Pančevo
  • Pirot
  • Priština
  • Prizren
  • Sombor
  • Subotica
  • Štrpce
  • Užice
  • Vranje
  • Vršac
  • Zrenjanin
  • Zvečan
Podešavanja Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Beograd
  • Dečani
  • Jagodina
  • Kragujevac
  • Kruševac
  • Niš
  • Novi Sad
  • Orahovac
  • Pančevo
  • Pirot
  • Priština
  • Prizren
  • Sombor
  • Subotica
  • Štrpce
  • Užice
  • Vranje
  • Vršac
  • Zrenjanin
  • Zvečan

ODGOVORI NA 7 KLJUČNIH PITANJA KOJA SVI POSTAVLJAMO : Ko je imigrant, ko izbeglica, a ko azilant...?

01.09.2015. 12:55
Piše:
Srbija Danas
migranti
migranti / Izvor: Reuters

Aktuelna tema izbegličke krize donosi sa sobom i mnoge pojmove kao što su imigrant, izbeglica, azilant. Konačno, koja je razlika između ovih pojmova?

Ko su imigranti?

Imigrant je svako ko se s jednog mesta seli na drugo. Bez obzira na to da li se radi o preseljenju unutar jedne zemlje ili u stranu državu. Kada se govori o imigrantima, misli se na osobe koje mesto boravka menjaju dobrovoljno npr. zbog novog radnog mesta ili zbog porodičnih razloga. 

migranti
migranti / Izvor: Reuters

Ko su izbeglice?

Izbeglica je, za razliku od imigranta, osoba koja ispunjava uslove iz u Ženevske konvencije o izbeglicama. Prema tim kriterijumima, izbeglica je neko ko je zbog svoje rase, vere, nacionalne pripadnosti, političkog uverenja ili pripadnosti određenoj društvenoj grupi morao da napusti svoje mesto boravka. 

migranti
migranti / Izvor: Reuters

Ko su azilanti?

Osobe koje podnesu zahtev za političkim azilom nazivaju se, tokom procesa provere ispunjavanja uslova – potražioci azila. Odluku o zahtevu za dodeljivanjem azila u Nemačkoj donosi Savezna kancelarija za migracije i izbeglice. Tu se procenjuje da li podnosilac ispunjava uslove za sticanje prava na politički azil ili status izbeglice. Sve dok se taj zahtev rešava, podnosilac mora da živi u specijalnim prihvatilištima i nije mu dozvoljeno da radi. 

Ko u Nemačkoj ima pravo na azil? 

U nemačkom Ustavu stoji: „Politički progonjeni uživaju pravo na azil“. Kao politički progonjen važi onaj ko je zbog političkih uverenja u svojoj otadžbini do te mere izolovan da je došlo do povrede njegovih ljudskih prava. Teška situacija poput siromaštva nije razlog za pružanje azila.

Nakon raspada Varšavskog pakta došlo je, međutim, do ograničenja osnovnog prava na azil. Politički azil sada može da uživa samo ona osoba koja ne dolazi iz tzv. sigurne zemlje porekla. 

Šta je to sigurna zemlja porekla? 

Sigurna zemlja porekla politički ne progoni svoje građane i ne upražnjava neljudsko ili ponižavajuće kažnjavanje.

Ali čak ni građani koji dolaze iz zemalja koje su okarakterisane kao sigurne, ne smeju samo tako da budu proterani.

Svakom podnosiocu zahteva za političkim azilom u Nemačkoj mora se pružiti prilika da pravno dokaže da mu u zemlji porekla preti opasnost.

Zahtevi osoba koje dolaze iz tzv. sigurnih zemalja se po pravilu odbijaju, ukoliko se ne radi o posebnoj situaciji. 

migranti u Nemačkoj
migranti u Nemačkoj / Izvor: Reuters

Šta se dešava ako se odbije zahtev?

 U slučaju odbijanja zahteva za dodeljivanjem azila ili nepriznavanja statusa izbeglice, osoba mora da napusti Nemačku. U protivnom, preti joj proterivanje. I protiv proterivanja odbijeni podnosilac zahteva može da uloži žalbu. Za vremenski period koje provode čekajući na proterivanje, ili u slučaju da proterivanje iz bezbednosnih razloga u zemlji porekla nije moguće, osobe sa odbijenim zahtevom za azilom stiču tzv. trpni status (Duldung). To može da se odnosi i na maloletnike bez pratnje odraslih. 

Potpisivanje ugovora
Potpisivanje ugovora / Izvor: Profimedia/ilustracija

Osobe kojima je odbijen zahtev isto tako mogu, u slučaju da im u zemlji porekla preti velika opasnost zbog rata, mučenja ili od smrtne kazne, da zatraže i tzv. privremenu ili provizornu zaštitu. Trenutno vlada konsenzus oko toga da je proterivanje u zemlje poput Sirije, Eritreje, Somalije ili Avganistana nehumano. Osobe sa uvaženim statusom privremene zaštite, ne smeju da budu proterane i za početak stiču jednogodišnji boravišni status u Nemačkoj. 

migrantkinja
migrantkinja / Izvor: Reuters

Šta je Dablinski sporazum?

Nemačka ne odlučuje o svakom zahtevu za azil. Prema tzv. „Dablinskom sporazumu“ Evropske unije, za pitanje prava na azil odgovorna je ona zemlja EU u koju je podnosilac prvo ušao prilikom ulaska u Evropsku uniju. U slučaju da ta zemlja važi kao sigurna, podnosioci zahteva, po pravilu, moraju da se vrate nazad u tu zemlju kako bi tamo podneli svoj zahtev. 

Prema nemačkom Zakonu o procesu sticanja statusa političkog azilanta, sve zemlje Evropske unije, kao i Švajcarska i Norveška, važe kao sigurne zemlje. Ali zbog teške situacije sa izbeglicama, nemački Savezni ustavni sud doneo je odluku da Grčku više ne tretira kao sigurnu zemlju. Zato nemačke vlasti izbeglice više ne proteruju u Grčku.