LAVINA AZILANATA SA KOSOVA: Nemačka ambasada upozorava na "egzodus"
BERLIN - Nemačka ambasada u Prištini upozorila je na ''lavinu azilanata sa Kosova'', navodeći da diplomate zahtevaju hitnu akciju nemačkih vlasti i veruju da se Kosovo nalazi pred masovnim egzodusom koji se brzim merama, pre svega Berlina, može zaustaviti.
''Koliko je dramatična situacija u najsiromašnijoj zemlji Evrope, pokazuje i poziv u pomoć nemačke ambasade u Prištini od 3. februara, upućen Ministarstvu inostranih poslova u Berlinu, gde se kaže da iseljavanje Albanaca sa Kosova dramatično raste'', piše ''BamS''.
U tekstu o masovnom, uglavnom, ilegalnom odlasku kosovskih Albanaca, najčešće u pravcu Nemačke, list objavljuje brojne fotografije - od usamljenog čoveka sa bebom u naručju u blizini srpsko-mađarske granice, preko mladih Albanaca na ulici u mađarskom selu Ašothalom, takođe, u blizini srpsko-mađarske granice, do kombija, punog ''ilegalnih iseljenika sa Kosova, koje je otkrila srpska policija'' i takozvane kosovske predsednice Atifete Jahjage, ozbiljnog lica i pod kišobranom ''koja pokušava da odvrati svoje zemljake od puta''.
''Bild am Zontag'' piše da hiljade ljudi napušta Kosovo i da najveći broj njih ide ilegalno u pravcu Nemačke, gde ih, prema mišljenju nemačkih diplomata, ''mami'' dugi administrativni postupak do proterivanja nazad na Kosovo.
Jahjaga se ''u jednom dramatičnom apelu'' obratila svojim zemljacima da ne napuštaju zemlju, piše dalje list, navodeći da samo iz Prištine ''dnevno 500 osoba autobusima kreće prema Srbiji''.
Ako bi se trend odlaska nastavio, onda bi mesečno od 25.000 do 30.000 ljudi napustilo Kosovo, odnosno, u toku jedne godine 300.000 ljudi, što je šestina ukupnog stanovništva, prenosi list procene nemačkih diplomata, koji traže da se odbijeni podnosioci zahteva za azil u Nemačkoj hitno i bez ikakvog odugovlačenja vrate nazad. Nemačke diplomate sa Kosova pišu centrali u Berlinu da se postupak povratka u zemlju mora skratiti i zahtevi za azil građana Kosova hitno razmatrati i ukazuju na to da su prošle godine ''pre svega pripadnici Roma i Aškalija'' bili ti koji su dolazili, a da sada kreće i ''srednja klasa''. U pismu nemačkih diplomata se, takođe, kaže da se među ljudima priča da azilantski postupak u Nemačkoj još uvek dugo traje, tako da ljudi nekoliko meseci mogu da računaju sa ''dobrom egszistencijom'', a ''BamS'' navodi da je u kafanama (na Kosovu) među gostima dominirajuća tema ''kad ideš za Nemačku''.
Nemačka statistika kaže da su građani Kosova lane podneli 8.923 zahteva za azil u Nemačkoj, što je za 101 odsto više nego u 2013. godini, pokazuju poslednji podaci Saveznog zavoda za migracije i izbeglice, prema kojima su od 10 glavnih zemlje, odakle stižu azilanti, pet sa Balkana - Srbija, Kosovo, Makedonija, Bosna i Albanija iz kojih dolazi oko 30 odsto, od ukupno 202.834 zahteva, koliko je bilo podneto lane u Nemačkoj.
Kada je reč o povećanju broja zahteva za azil, drastičan primer lane je bila Albanija, odakle je stiglo 8.113 zahteva, što je više nego u 2013. godini, kada su građani sa albanskim pasošem podneli 1.295 zahteva, pisala je štampa.
Pogledajte i: