LIBIJA POSLE GADAFIJA: Ostali bez hleba i struje, a imali su SVE!
Da li je posle revolucije u Libiji pobedilo samo kajanje?
Deo Libijaca koji nije podržavao Gadafija, govorio je „Imamo samo jednog neprijatelja“. Danas, sa dve vlade, i stotinama militantnih grupa, i sa IS, se svi pitaju „Ko nam je zapravo neprijatelj?!“
Magda Mugrabi, iz Amnesti Internešnl kaže da sada u Libiji imaju "desetine hiljada neprijatelja". Oni koji su svrgavanjem Gadafija tražili više političke slobode, sada žive u kriminalu, nasilju, bez posla.
Karim Mezran iz centra "Rafik Hariri" kaže da je u Libiji "kriminal lansiran u nebesa, da posla nema, da je teško doći do hrane, struje, da ima vrlo malo svetlih tačaka u celoj priči."
Bebednost ne postoji. A i kako bi, sa 1.700 vojnih grupa, koliko ih ima u Gadafijevoj domovini prema poslednjim podacima UN.
Samo od 2014. godine u sukobima poginulo je 4.700 ljudi. 435.000 Libijaca iseljeno je iz svojih domova, i vrlo često žive u neljudskim uslovima, nezavršenim zgradama i sličnim "skloništima". 2.44 miliona Libijaca, prema proceni UN, pogođeno je nasiljem, što je rezultiralo da osećaju nedostatak hrane, medicinske brige, vode, struje. To je trećina nacije.
A čega Libijci mogu da se sećaju?
Podsetićemo samo na neke od pogodnosti koje su imali:
- Malo je poznato da u Libiji nisu postojali računi za struju, a nisu postojale ni kamate na kredite u bankama koje su sve bile državne.
- Prema sistemu koji je Gadafi razvio dolaskom na vlast obrazovanje i zdravstvena zaštita su bili besplatni u Libiji.
- Hleb je bio praktično besplatan sa cenom od 0,15 dolara za 40 (!) vekni.
Više o tome kako se živelo u Libiji čitajte ovde.
Muamer el Gadafi je ubijen 20. oktobra 2011. u svom rodnom gradu Sirtu. Organizacija ujedinjenih nacija je zvanično zatražila istragu o Gadafijevoj smrti jer bi ona mogla da bude ratni zločin.