MAJKA UBIJENOG VOJNIKA: Za majke Srebrenice zna ceo svet, a srpska tuga ne zanima nikoga!
"Nikad nisam bila ovako razočarana. Ja sam se pomirila s tim da je moj sin umro, ali nisam ja mog sina poslala da gine nego ga je država", priča majka stradalog vojnika na Košarama, Lozanka Radoičić.
Da ljudi pamte žrtve
Udruženje porodica kidnapovanih i ubijenih Srba na KiM obeležilo je godišnjicu otmice srpskih rudara u "Belaćevcu" ispred Srpskog zida plača i ujedno pokrenulo peticiju za podizanje spomenika srpskim žrtvama.
"Da ljudi pamte žrtve" - biće ime spomenika koji će se sastojati od ploča, a svaka ploča će nositi ime i prezime, datum rođenja i smrti žrtve, kao i sliku.
Vladimir Radoičić imao je devetnaest godina kada je dobio zadatak da ide na Košare, 28. septembra te 1998. godine. Samo dva dana nakon njegovog otkaza, Lozanki je javljena najgora vest koju jedna majka može da čuje: njen sin je ubijen.
Od tog dana do danas, ona se bori da njegove ubice vidi iza rešetaka. Osmorica Albanaca koji su učestvovali u njegovom ubistvu su identifikovani, ali još uvek nisu odgovarali za svoja zlodela i nalaze se na slobodi.
"Postupak je pokrenut na osnovu dva snimka i pozvani smo na svedočenje. Njih je viši sud u Kosovskoj Mitrovici osudio na 15 godina zatvora. Advokat koji ih je branio, po službenoj dužnosti, podneo je prigovor, Apelacioni sud u Nišu je odbacio tu presudu i ponovo vratio na razmatranje predmet Višem sudu", objašnjava Lozanka.
Sudsko veće je nakon toga donelo odluku da ne može da im se sudi u odsustvu i da predmet upućuje Prištini.
"Evo danas mi je stiglo rešenje da to šalju Prištini. Ali, šta Priština ima sa tim predmetom? Oni ih sigurno neće osuditi. Ti Albanci su živi i danas žive u Prištini. Adem Ramadani ih je predvodio, postoje čak i snimci, ali su oni, bez obzira na to, još uvek na slobodi", priča ona i dodaje:
"Nikad nisam bila ovako razočarana. Ja sam se pomirila s tim da je moj sin umro. Uzeću ja i advokata, ali ja imam još dvoje dece. Jedno su mi Albanci ubili i ja sad i ovo što imam para treba sve da dam advokatu da bih se borila za to i treba da zapostavim dvoje druge dece. Nisam ja mog sina poslala da gine nego ga je poslala država".
Pogledajte i:
- DA LJUDI PAMTE ŽRTVE: "Greh je ćutati o stradanju Srba na Kosovu!"
- TRAŽE PRAVDU I POSLE 17 GODINA: 2.500 žrtava gleda u pravcu tužilaštva i čeka istinu!
- NJEGOV BRAT JE PRVI OTET: "Nismo dugovali ni krv, ni novac. Ipak, nije dočekao slobodu"
- Porodice ubijenih: Srbijo, donesi rezoluciju o GENOCIDU NAD SRBIMA!