Majske poplave: Budžet poražen, ali je humanost pobedila
Maj je mesec u kome cvetaju ruže, rađaju trešnje, u kome se slavi Đurđevdan i sinonim je pravog proleća i skorog leta. Međutim, ovogodišnji mesec koji nosi ime po starorimskoj boginji zemlje, Maji, Srbija će pamtiti po zlu. Ogromne, nezabeležene poplave Save, Drine, Kolubare, Jadra, Lešnice, Morave i drugih reka preko noći uništili su domove, imanja, a nažalost, i ljudske živote.
Šteta
Računica Vlade Srbije, Svetske banke, Evropske unije i Ujedinjenih nacije je sledeća: šteta od poplava u maju iznosi 1,6 milijardi evra. Pored stotina kuća, desetina hiljada hektara pod poljoprivrednim kulturama, puteva, škola i niskonaponske mreže, najveća cena su 23 izgubljena života.
Pokazalo se da nemar najviše košta. Decenijama se nija ulagalo u obnovo i održavanje nasipa, odvodnih kanala i ostalih elemenata u lancu odbrane od potopa, i majske poplave su to otkrile u najbrutalnijem svetlu. Nadležnim službama ostaje da to promene, da sledeći put ne budemo iznenađeni i da niko ne strada.
Ljudskost
Najpozitivnija stvar koja je proizašla iz potopa jesu - ljudi. Nije bilo kraja sveta koji nije saosećao sa nepogodama i koji nije uputio pomoć. Dakako, treba zahvaliti našim poznatim sportistima i ličnostima, ali i "običnim" (a velikim) ljudima koji su ceo svet bombardovali porukom "Pomozite Srbiji, pomozite Bosni".
Makedonija, Crna Gora, Hrvatska, Bugarska, Azerbejdžan, Belorusija, Češka, Slovačka su samo neke od zemalja koje su pomogle novcem, ćebadima, lekovima i ostalim potrepštinama. Setimo se Džona Doda, Britanca koji je uzeo odmor na poslu i sa Ostrva došao da nam pomogne.
Ne zaboravimo dijasporu. Srpsko rasejanje uvek je bilo uz maticu. Još od Prvog svetkog rata stizali su dobrovoljci i pomoć ugroženoj rodbini, prijatlejima i sunarodnicima. I ovoga puta bilo je tako.
Na kraju, ko će kome ako ne svoj svome. BIlo patetično ili ne, stanovnici Srbije najviše su iznenadili. Ne jer postoji uverenje da su neljudi, nego jer u poslednim godinama aktivizam i agilnost nisu česte kod nas, pa je hitrina kojom su Šumadinci, Vojvođani, Moravci, Čarapani, priskočili u pomoć Mačvanima i Kolubarcima. Ruski spasioci i strani volonteri najviše su potencirali taj aspekt - dobrovolju domaćih ljudi da pomognu ljudima u nevolji.