Marko Đurić: Srbi na Kosovu nisu slobodni i niko se ne vraća

On je rekao da očekuje da će najzad biti kažnjeni oni koji su odgovorni za tu "golgotu" srpskog naroda.

"Srbi na KiM ni danas nisu slobodni na onaj način na koji bi trebalo da budu slobodni ljudi u 21. veku na jednoj teritoriji koju mi ne priznajemo i nikada nećemo priznati kao državu. Na tom području, na toj teritoriji nije u potpunosti zagarantovana bezbednost, a o tome možete najbolje da pitate Srbe u Metohiji kojih je ostalo u simboličnom broju i koji danas žive u strahu i pod velikim pritiscima svakog dana", izjavio je Ðurić u intervjuu za list "Jedinstvo".  

Organizovani napad na Srbe 17. marta 2004. godine bio je, prema njegovim rečima, ljaga na obraz Evrope i čitave međunarodne zajednice, ali i onih ekstremnih Albanaca koji su taj progon, u političkom smislu, indirektno podržali, a neki od njih i neposredno učestovali u njegovoj organizaciji i sprovođenju.

On je podsetio da je pet godina pre 17. marta, stotine hiljada Srba proterano sa KiM, da su čitavi gradovi ostali bez Srba, od Prištine, Ðakovice, Peći, Prizrena, Gnjilana, Podujeva.

"Svi najveći gradovi na KiM ostali su, praktično, potpuno bez srpske populacije, a da za to još uvek niko nije snosio ni krivičnu, ni moralnu, ni političku odgovornost", rekao je Ðurić.

Danas se, kako je upozorio, pritisci na Srbe na KiM nastavljaju pokušajima da se odgovornost za katastrofalno ekonomsko stanje u pokrajini sa albanske političke elite prebaci na srpsku zajednicu. "Za to što za 15 godina nisu uspeli da stvore ozbiljnu ekonomiju, za to što su sve institucije korumpirane, za to što ljudi nemaju osećaj perspektive, prebacuje se odgovornost na Srbe", objasnio je Đurić.

Kako on kaže, Srbija je podigla svoj ugled u međunarodnoj zajednici u odnosu na period kada se dogodio progon 2004. godine, tako da srpski narod više niko u inostranstvu ne doživljava kao faktor destabilizacije, već kao neizostavni deo budućnosti na KiM. 

Na kraju, izrazio je zabrinutost zbog činjenice da su tempo i razmere povratka proteranih Srba na nezadovoljavajućem nivou, istakavši da je razlog za to, pre svega, odsustvo volje onih koji su Srbe proterivali, kao i inertnost i nedovoljna organizovanost međunarodne zajednice koja je imala obavezu i novac da stvori uslove za tako nešto.