Mislila sam da smo najbolji prijatelji, a on mi je izjavio ljubav!

Slavka sam znala, što bi se reklo, još od pelena. Roditelji su nam bili kućni prijatelji, pa je nekako bilo logično da se i mi družimo. Iako je Slavko četiri godine stariji od mene, nikada me nije zezao ili pravio neslane šale, čak naprotiv, uvek je pazio da mi sve bude potaman.

Kako to već biva, celu osnovnu i srednju školu smo bili nerazdvojni. Meni je imponovalo što me je primio u svoje društvo i nikome od njegovih prijatelja nije dao da me zadirkuju. Vremenom sam postala i ravnopravni član njihove družine.

Ipak, odabrali smo različite fakultete. Koliko god da smo bili sličnih karaktera, nije bilo šanse da zbog njega upišem Matematički fakultet ili on zbog mene Filološki. Sa druge strane, ta mala "razdvojenost" uopšte nije uticala na naš odnos. Kao da nas je još više zbližila, pričali smo o svemu - i o ljubavnim problemima, roditeljima, fakultetu... Gledala sam ga kao jedinu osobu kojoj mogu u potpunosti da verujem.

Dva dana pred moj rođendan, insistirao je da mi da poklon. Nije mi bilo jasno zbog čega ne želi da sačeka rođendansku žurku, ali nisam ni želela da nešto preterano razmišljam o tome i da tome pridajem značaja.

Došao je kod mene kući, seo na krevet i izvadio kutijicu. Prelepa srebrna ogrlica sa priveskom u obliku srca skliznula mi je na dlan. Kada me je u tom trenutku uhvatio za ruku i pogledao u oči, znala sam da nešto nije u redu. Tada mi se otvorio. Rekao je da duže vreme ne gleda na mene kao na devojčurka sa kojim je proveo detinjstvo, već kao na devojku sa kojom bi želeo da započne ozbiljnu vezu. Opisivao mi je mnoge trenutke kada je želeo da mi kaže kako se oseća, ali nije imao hrabrosti. Ni sam ne zna šta je prevagnulo, pa je uspeo sve da mi prizna.

Bila sam u šoku. Ne, nisam očekivala tako nešto, nikada nije bilo ni najmanjih naznaka. Zamolila sam ga da ode i pusti da mi se slegnu utisci.

Nije došao na moju žurku. Nisam to ni očekivala. Mislim da je odluka da zauvek prekinem naše prijateljstvo, jedna od najtežih koje sam ikada donela. Ipak, oboje smo bili saglasni da je tako najbolje. On nije više mogao da svakodnevno bude u mojoj blizini sa svim tim osećanjima, a i meni bi bilo neprijatno.

Ne znam da li ću ikada prežaliti to što smo morali da prekinemo naše prijateljstvo...