Skip to main content
Naslovnica Londonskog ugovora iz 1915.

MIT O LONDONSKOM UGOVORU: Da li nam je nuđena Velika Srbija?

Foto: University of California Library
Animozitet prema Jugoslaviji kao promašenom putu srpskog naroda uzrok je mnogih zabluda o istorijskoj istini vezanoj ne samo za trajanje te bivše države, već i za njen nastanak. Ugovor iz 26. aprila 1915. primer je takvih, pogrešnih, uverenja.

Krah SFR Jugoslavije kod velikog broja Srba propraćen je razočaranjem u taj sedmodecenijski "projekat", ubeđenjem da su i monarhistička i socijalistička Jugoslavija bili koraci unazad u istorijskoj sreći srpskog naroda, da je "pravljenje kuće sa Hrvatima najveća pogreška", ali i da su svi kasniji "problemi": "nastanak makedonske, crnogorske i bošnjačke nacije, te ekspanzija albanskog elementa na Kosovu i Metohiji posledica jedne od dve Jugoslavije".

Ta se pizma prema Jugoslaviji preslikala u laičkoj javnosti u kritiku svega što je bilo projugoslovensko, a uzdizanje svega onoga što je moglo da pomogne samostalnom putu Srba posle 1918. godine. Tako je kralj Aleksandar Prvi Karađorđević ispao "naivac koji nije poslušao Mišića" i "zaluđenik koji nije shvatao da Hrvati nemaju emocije, već samo interes" zbog čega je "glavom platio u Marselju".

Drugi veliki mitski momenat jeste Londonski ugovor. Sporazum iz 26. aprila 1915. postao je legendarno mesto poraza srpske pameti i samosvesti, svojevrsno novo Kosovo, ovaj put diplomatsko i intelektualno, zbog koga je Srbe "zadesio Jasenovac, Gradiška, Jadovno, Prebilovci", ali i "rat devedesetih".

Međutim, da li je bilo baš tako? Da li su zemlje Antante nešto nudile Srbiji, da li je, konačno, Srbija bila toliko bitna Velikoj Britaniji, Francuskoj i Rusiji u Prvom svetskom ratu kao što uobražavamo da jeste?

Mehanika protiv genetike, Prvi svetski rat u romanu "Levijatan" Skota Vesterfelda
Foto: Iz romana "Levijatan" Skota Vesterfelda

 

Početkom Prvog svetskog rata većina zemalja Starog kontinenta odabrala je stranu, ali ne i sve. Antanta i Centralne sile borile su se za naklonost Bugarske, Rumunije, Osmanskog carstva, a najviše za - Italiju. Za zemlju koja je imala oko 36 miliona ljudi, gotovo koliko i Francuska. Italija je imala neviđenu stratešku važnost: strana koja ju je imala uz sebe mogla je direktno da ugrozi srce operacija protivničkog saveza.

Ujedinjena 1871, Italija je razvila iredentizam, nameru da prisvoji sve u susednim zemljama u kojima žive Italijani, na osnovu "istorijskog prava" (željeni predeli bili su deo slavnog Rimskog carstva).

Tim znanjem rukovođene, Britanija, Francuska i Rusija ponudile su više i u Londonu 26. aprila 1915. sa Italijom sklopile sporazum koji je sredozemnu kraljevinu uveo u "prvu postavu" Antante. Svesna svoje važnosti, Italija je tražila prilično i to prilično je i dobila.

Osnovna težnja Italije bilo je "Mare nostrum" (Naše more) kako su tamo zvali Jadransko more, tj. istočna obala istog. Sporazumom u Londonu Italija je trebala od Austrije da dobije Južni Tirol (isti onaj čiji žitelji Austrijanci danas traže veliku autonomiju), Trst i deo Julijskih Alpa.

Članom 5. jadransku obalu sa Istrom do Rijeke, te severni deo Dalmacije, od Tribnja kod Gospića do rta Planka koji se nalazi između Šibenika i Splita, a sve sa velikom većinom ostrva. Član 6. Italiji je jamčio Valonu sa zaleđem u Albaniji i protektorat nad malom albanskom državom u središtu današnje države Albanije.

Nikola Pašić
Foto: Profimedia/ilustracija

 

SRBIJA U LONDONSKOM UGOVORU - BEZ ZNANJA 

A, sada o Srbiji. Za Srbiju, Crnu Goru i Hrvatsku (njen pomen implicira nameru da se Hrvatima da država) postoje pomeni o kojima isti entiteti nisu bili obavešteni. Tako u Članu 5. stoji da će "Hrvatskoj, Srbiji i Crnoj Gori u Gornjem Jadranu biti dodeljen potez od zaliva Volosko, sa lukama Rijeka, Novi i Karlobag do granice Dalmacije (pomenuti Tribanj)". 

Celokupan sadržaj ugovora, na francuskom i engleskom istovremeno, možete pogledati OVDE.

"U Donjem (južnom) Jadranu, u predelima koji su od interesa Srbije i Crne Gore, Srbiji i Crnoj Gori pripašće potez od Rta Planke do reke Drim, sa lukama Split, Dubrovnik, Kotor, Bar, Ulcinj i Sv. Jovan Medovski (Lješ), i sa ostrvima Veliki Drvenik, Mali Drvenik, Čiovo, Šolta, Brač, Jakljan i Koločep. Luka Drač ostaće nezavisnoj muslimanskoj državi Albaniji."

Članom 7. ističe se da će "Italija dozvoliti Srbiji, Crnoj Gori i Grčkoj da uzmu delove severne i južne Albanije ukoliko budu ispunjena obećanja njoj data (Južni Tirol, Julijski Alpi, Dalmacija i Valona), te da neće sprečiti Srbiju i Grčku da imaju zajedničku granicu na Ohridskom jezeru". 

Navodna mapa Srbije zagarantovana Londonskim ugovorom
Foto: Wikipedia

 

Priložena karta je personifikacija "pravog znanja", onoga što je Srbiji "obećano" u Londonu. Na karti su ucrtane i Bosna, Hercegovina, Slavonija sa Sremom i Bačka, mada o tim oblastim nema ni pomena. Za ove krajeve se inače razmišljalo o referendumu kao rešenju, gde bi glas naroda odabrao kojim putem dalje, ali takva prigoda nikada nije iskrsla u pravom smislu reči referendum.

Na kraju, najvažnije: argument protiv teze da je "Srbija suludo odbila i žrtvovala zarad onih koji će joj kasnije ruku ugristi", kako to obično kažu poznavaoci "prave istorije". Kraljevska vlada i javnost nisu imale uvid u sadržaj sporazuma jer je isti bio tajan. Srbija je, kao i ostali zainteresovan svet, za pojedinosti dogovora saznala tek posle revolucije u Rusiji kada je Lenjin, potiveći se tajnoj diplomatiji, obelodanio njegovu sadržinu.

Otuda Srbija nije mogla da se odrekne nečega što nije znala da ima, a pride ga nije ni imala, već se o "nagradi" razmišljalo u prilično nejasnim formulacijama. Drugo, ne manje važno, Srbija je pre dogovora u britanskoj prestonici, 7. decembra 1914. godine donela Nišku deklaraciju kojom je odabrala ujedinjenje sa "neslobodnom braćom u Austro-ugarskoj kao glavni ratni cilj".

+ Pošalji komentar 4 Pogledaj sve komentare
srdjan.r's picture

srdjan.r

Opravdanost sumnje u stvaranje Kraljevine SHS se vidi u rivalstvu sa Jugoslovenskim odborom u Londonu i njegovim veliko drzavnim pretenzijama na racun Srbije. Uvek se prvo sebi sagradi kuca,pa se pomaze drugima. Zato smo sad u izbeglistvu.

31 | 2
zdravko subotic's picture

zdravko subotic

Srbija je znala u aprilu mesecu šta će biti ponuđeno u avgustu. Greška je Pasiceva i Aleksandrova što nisu prihvatili.

17 | 4
Sindža's picture

Sindža

Ne znam odakle piscima teksta informacija da vlada Srbije tada nije znala ništa o tome. Postoje pisani dokumenti o upornom odbijanju kralja Aleksandra da odustane od stvaranje zajedničke države južnih Slovena koje je slao i Rusima i Amerikancima... I to zato što su upravo Rusi i Amerikanci insistirali na tome da se ne pravi nikakva zajednička država južnih Slovena.

8 | 4
Мата's picture

Мата

Није то никакав мит, то Жорж Клемансо потврђује кад је реко сада вам је шанса да узмете оно што је ваше!

2 | 0

SD info

SD kosovo

SD hronika

SD svet

SD sirija

SD naoružanje

SD region

SD vojvodina

SD beograd

SD društvo

SD drug nije meta

Vremenska prognoza
Clear sky
28 Beograd