VRŠNJAČKO NASILJE JE NA KLIK OD VAS: Kako nasilnici biraju žrtvu na društvenim mrežama?

"Na društvenim mrežama svako može da se predstavi lažno i može da sakrije identitet. Mada to je u 'sajber bulingu' redak slučaj. Deca vrlo jasno i eksplicitno pod svojim imenom 'hejtuju' drugu decu i nemaju problem sa tim", kaže Ana Mirković konsultantkinja na UNICEF-ovom projektu “Biraj reči, hejt spreči“ koji se bavi prevencijom digitalnog nasilja kod dece.

Tu zapravo leži distinkcija između klasičnog nasilja i digitalnog - za razliku od prvog, gde se dete ustručava da kaže nešto loše direktno u lice, u digitalnom nasilju je manji problem da se uputi uvreda vršnjaku ili kaže nešto ružno.

"Kada u tradicionalnom nasilju požele nekog da uvrede, poput: 'Bezobraznice jedna, sada ću ti pokazati...', vide reakciju - strah, plač - malo ustuknu i najčešće ne završe rečenicu. Reakcija te osobe ih opomene da to nije u redu. U digitalnom nasilju nedostaje taj neverbalni aspekt komunikacije, ne dobiju realnu povratnu reakciju osobe sa kojom su u konfliktu“, objašnjava Ana Mirković.

KAKO POČINJE DIGITALNO NASILJE?

"Sve, najčešće, kreće tako što nasilnik već ima nešto protiv osobe koju zlostavlja, nešto ga obično nervira. Banalne su stvari koje budu inicijalna kapisla za mržnju. Ili su se zaljubili u istu devojku, ili je taj neko podelio užinu sa nekim ko ga nervira, pogledao ga popreko, rekao mu nešto grubim tonom... To krene kao početna tačka nasilja, a potom je tu i želja da se privuče nečija pažnja, pri čemu su društvene mreže odlična platforma za to", objašnjava Mirković.

Kako je digitalno nasilje regulisano zakonom?

Zakonski je jako teško procesuirati ovu vrstu nasilja, smatra Ana Mirković, konsultantkinja na UNICEF-ovom projektu za prevenciju digitalnog nasilja..

“To nasilje je u potpuno nekoj sivoj zoni i magli, jer zapravo ne može precizno da se odredi gde prestaje i gde nastaje maltretiranje, jer ne postoji jasno definisan set pravila šta je u redu nekom reći, a šta ne. Kada se govori o krivičnom načinu gonjenja najčešće se misli na pedofiliju i zloupotreba fotografija maloletnih lica u ovu svrku. Mali broj ljudi ima svest o tome da je preko 95 posto nasilja na internetu tzv 'sajber buling', odnosno vršnjačko nasilje, gde mladi ljudi jedni druge prozivaju i verbalno zlostavljaju", objašnjava Ana Mirković.

Društveni mediji dali su priliku svakome da postane neko - tu su sve informacije, a publika je ogromna i ukoliko im pošaljemo pravu poruku u pravom trenutku, kroz pravi kanal - čeka nas naših pet minuta slave.

"Minimum 22 puta dnevno kliknemo na Fejsbuk aplikaciju na mobilnom telefonu, pri čemu svaki put provedemo oko pet minuta na toj društvenoj mreži. Najčešće smo na ovoj mreži i u situacijama kad ne znamo zašto smo tu došli - dok gledamo neku važnu utakmicu, film ili pričamo sa prijateljima. Pri tom smo sve vreme fokusirani na notifikacije i to šta je nama neko lajkovao, ko je napisao komentar nakon našeg komentara i koliko je onih kojima se taj komentar dopao. Nas vrlo malo zanima šta drugi ljudi misle o svemu ostalom, osim o nama. Dakle, taj ego trip je najvidljiviji na Fejsbuku, a adolescenti koji su u egocentričnoj fazi razvoja, mogu tu fokusiranost na sopstveni ego da razvijaju u beskraj ", kaže Mirković.

DIGITALNO NASILJE JE SUROVIJE OD KLASIČNOG!

Digitalno nasilje je specifično po tome što je jako teško zaštititi žrtvu, jer je vidljivo, stalno i njemu je dete non-stop izloženo agresiji, pa čak i kada nije na društvenim mrežama. Kod klasičnog nasilja je drugačije.

"Moja ćerka je kao prvakinja bila žrtva vršnjačkog nasilja. Neki drug je hteo da joj otme igračku, onda ju je udario i to je bio prvi put da se ona suočava sa nasiljem. Nakon toga smo razgovarali sa učiteljicom, uključio se i psiholog, došli su i roditelji dečaka, razgovarali smo, pa je nakon sveg tog rada nasilje iščezlo. Ali kod digitalnog, nasilje nikad ne iščezava. I kada se završi proces nasilja, pečat da se to desilo zauvek ostaje na Internetu. To je ono što uznemirava dete", navodi Mirković.

Na pitanje zašto se deca ubijaju zbog Fejsbuka, Ana Mirković objašnjava da za razliku od klasičnog nasilja, digitalno nasilje vidi veliki broj ljudi.

"Nasilje nad mojom ćerkom je videlo samo tih desetak učenika koji su u tom trenutku bili oko nje, za razliku od dece nad kojom se vrši digitalno nasilje. Deca shvataju da to što ih neko šikanira i proziva na društvenim mrežama mogu da vide i prate hiljade ljudi i to je ono što zapravo daje posebnu dimenziju. Potom, veliki broj tih koji prate nasilje i uključe se, dodaju i sami po nešto ružno. Zatim postoji svest o tome da do tih informacija dolaze i oni koji nikada ne bi trebalo da saznaju za problem, a i sve je zauvek - kad god neko bude želeo da se vrati na ovu temu, ona će biti dostupna na internetu. Zato često čitamo da deca izvršavaju samoubistva jer su bila ismevana na Fejsbuku, Jutjubu ili Tviteru, odnosno zbog toga što je deo njihove intime iskorišćen na jedan neprimeren način", zaključuje ona.

Šeruj dalje!

#DrugNijeMeta           #StopVršnjačkomNasilju