NAGORNO KARABAH KAO "POSLEDNJA KAP": Da li je ovo uvod u veliki SUKOB RUSIJE I TURSKE?

Najmanje 30 vojnika je ubijeno u borbi između jermenskih i azerbajdžanskih snaga u regiji Nagorno Karabaha, za šta Baku i Erevan optužuju jedni druge. Azerbajdžan je u izjavi rekao kako su jermenske snage ubile 12 njihovih vojnika, te oborile jedan helikopter.

Jermenski predsednik Serž Sakrisian je izjavio da je 18 jermenskih vojnika izgubilo živote, a 35 njih je ranjeno, ne spominjući da li se radi o vojnicima iz jermenskih oružanih snaga ili jermenskih separatista koje podržava Erevan na Nagorno Karabahu. Okršaj je bio snažan, a pokrenute su i ofanzive većih razmera.

SUKOB U NAGORNO-KARABAHU SE RASPLAMSAVA: Jermenija podržava separatiste, Azerbejdžanci ginu

Azerbejdžan je potom proglasio unilateralan prekid vatre u sukobu s Jermenijom. Međutim, ubrzo nakon tog proglasa, jermenski mediji su objavili da Azerbejdžan i dalje napada artiljerijskim oružjem. Na meti bombi našle su se kuće, parkovi, pa čak i gasovod koji napaja grad Martakert. U Azerbejdžanu se može čuti da je odluka o prekidu vatre donesena nakon međunarodnih poziva na mirnu politiku.

U proteklih nekoliko dana, oboren je azerbejdžanski helikopter Mi-24 koji je krenuo u napad na jermenske vojne pozicije. Jedan tenk je oštećen kada je naleteo na minu, dok je šest jermenskih tenkova i 15 artiljerijskih komponenti uništeno. 

Još 1994. Nagorno Karabah je postao predmet snažnog spora i borbi Jermenije i Azerbejdžana.

Radi se o planinskom području sa oko 150 hiljada stanovnika, na površini od 12 hiljada kvadratnih kilometara. Od kraja rata u ranim devedesetim, Nagorno Karabah je pod kontrolom lokalnih jermenskih snaga i jermenske vojske. U ratu je živote izgubilo oko 30 hiljada ljudi, dok je raseljeno oko milijon stanovnika.

NEPOTREBNO KRVOPROLIĆE: Savet Evrope pozvao na obustavu sukoba u Nagorno-Karabahu

Međunarodnim posredovanjem odlučen je konačni status regije, ali to nije donelo značajnog napretka. Iako je Azerbejdžan de facto izgubio u tom sukobu, ta pirova pobeda za Erevan je imala velike ekonomske posledice. Naime, Turska je zatvorila svoju granicu s Jermenijom, pa je zemlja ostala otvorena samo prema Gruziji i Iranu. 

Ruski predsednik Vladimir Putin pozvao je obe strane na prekid sukoba. Ruski ministi odbrane i spoljnih poslova kontaktirali su svoje azerbajdžanske i jermenske kolege u nadi da će se stanje stabilizovati. Američki ministar spoljnih poslova Džon Keri izdao je saopštenje u kojem Sjedinjene Američke Države na osuđuju eskalaciju nasilja, piše advance.hr 

Jermenija smatra da je "neprijatelj" preduzeo ofanzivne akcije kako bi se duboko infiltrirao u odbrambene linije jermenske vojske i zauzeo taktičke pozicije tenkovima, artiljerijom i vazduhoplovnim snagama. Taj se "neprijatelj" povukao nakon što su jermenske snage odgovorile, pri čemu jermensko ministarstvo obrane naglašava da su vojne operacije i dalje u toku. Azerbejdžanske vlasti se smatraju u potpunosti odgovornima za neverovatnu eskalaciju tenzija u Nagorno Karabahu, stoji u izjavi jermenskog ministarstva odbrane.

S druge strane, azerbejdžanska vlada označava jermenske snage kao agresora. Azerbejdžansko ministarstvo odbrane optužuje Jermeniju za namerno i "intenzivno" bombardovanje naselja blizu linije razgraničenja. Oni upiru prstom u Jermene koji su prema tim navodima ubili i ranili nekoliko civila, uz pucanje na azerbejdžanske vojnike. Sve u svemu u Bakuu odgovornost prebacuju na jermensku stranu, jer se radi o agresivnoj zemlji. 

NAKON 22 GODINE MIRA: Ponovo izbio RAT između Azerbejdžana i Jermenije (FOTO)

Obnovljena borba na Južnom Kavkazu, odnosno oko regije, započela je još početkom novembra prošle godine, kada je Azerbejdžan započeo ofanzivu napadajući jermenske pozicije na liniji kontakta koji razdvaja Karabah i Azerbejdžan. U danima koji su sledili došlo je do žestokih sukoba koji su ugrozili slabašan sporazum o prekidu vatre iz maja 1994. Taj sporazum je na neko vreme  zaustavio otvoreni sukob za kontrolu nad teritorije Nagorno Karabaha, ali je zapravo samo zamrznuo konflikt, u kojem je Azerbajdžan izgubio Karabah, a lokalne separatističke snage (koje podupire Jermenija) preuzele su kontrolu nad nekoliko okruga Azerbejdžana koje se nalaze izvan regije Nagorno Karabaha. 

Od tada, diplomatski napori za rešenjem nisu urodili plodom. Razlog je to što u samoj srži problema postoje različiti i podeljeni pogledi na sam sukob. Za Jermeniju i Karabah glavna je ideja samoodređenja, dok je za Azerbejdžan važno načelo teritorijalnog integriteta država.

Ova ključna kontradikcija između dva načela međunarodnog prava ne daje prostora za razgovor. Svako malo dolazi do razmene vatre, a broj poginulih se stalno povećava. Tako je 2003. poginulo 19 vojnika, dok se u 2014. taj broj popeo na 64. Pored ljudskih gubitaka, povećava se i upotreba ozbiljnog ofanzivnog oružja. Najpre se radilo o sporadičnoj snajperskoj paljbi, ali sada se u sukob upliće i artiljerija i vojna avijacija, piše advance.hr 

Eskalacija sukoba između Jermenije i Azerbejdžana ? (FOTO/MAPA)

Za Azerbajdžan je odluka o eskalaciji tenzija i obnovljenim napadima bila proizvod diplomatske aktivnosti i unutrašnje politike. Naime, operacije su započele neposredno pred sastanak predsednika dveju zemalja 19. novembra kako bi se ojačala azerbajdžanska diplomatska pozicija. Taj susret je sam po sebi bio razočarenje, a borbe su se nastavile i nakon toga. Ipak, bio je to važan oblik diplomatije i dijaloga i prvi susret dvojice predsednika još od oktobra 2014. U tom kontekstu, azerbejdžanska strategija da se osloni na vojnu eskalaciju kao način ojačavanja diplomatske snage nije uspela. Štaviše, čini se da je samo oslabila Baku. Postoji takođe i drugi činilac, vezan za unutrašnju politiku, koji se ogleda u širenju nacionalizma kao sredstva za ojačavanje azerbejdžanskog vođstva. 

Čini se da azerbejdžanska strana već mesecima pokušava da proširi sukob i uvuče Jermeniju dublje u konflikt i navede ih na preteranu reakciju. To se da primetiti ako se obrati pažnja na mesto gde se sukob odvija. Naime, borbe se vode daleko od linije kontakta koji razgraničava Karabah od Azerbejdžana, pa je logično da se cilja na učinak u civilnim pograničnim područjima na severoistoku i jugu Jermenije. Jermenija se nije odlučila na preteranu reakciju, ali je razvila politiku pojačanog odgovora, sa osvetama za azerbejdžanske napade koji po silini tek malo prevazilaze inicijalni napad. Jermenci smatraju da time odvraćaju azerbejdžanske snage od jačeg napada, ali na taj način i rizikuju spiralu neprestanog sukoba.

(MAPA) NAGORNO KARABAH: Rat na Kavkazu koji lako može da zakrvi Rusiju i NATO!

U svetlu pogoršanja situacije, Moskva bi trebalo da redefiniše svoju ulogu na Južnom Kavkazu. Ona sada stoji kao ključ, a ne samo kao nužni medijator. Postoji niz nerešenih situacija oko Nagorno Karabaha, ali ono što je sigurno je da su obe strane u sukobu zavisne od ruske moći i uticaja, pa bi rizik od rata u nastanku mogao biti primamljiv ključ Kremlju da nastavi sa svojim mirovnim inicijativama, kao što je bio slučaj u Siriji.

U tim koracima, Putin bi morao biti što oprezniji jer bi uključenje Rusije u smirivanje sukoba moglo na neki način provocirati novi sukob, koji bi onda Rusija morala rešavati. Naime, postoji uverenje u Bakuu da je Rusija a priori na Jermenskoj strani, ali jednako tako u Azerbejdžanu je snažno prisutna turska politika, koja je u sukobu s Kremljom. 

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je odmah po izbijanju sukoba rekao da će podržavati Azerbejdžan do kraja sukoba. Turska ima bliske odnose s Bakuom, ali nema nikakve odnose s Jermenijom zbog genocida koji su Osmanlije počinile nad milionom Jermena pre jednog veka. Erdogan je kritikovao i Minsku grupu, telo pod kojim predsedavaju SAD, Rusija i Francuska i koje bi trebalo da igra značajnu ulogu u zaustavljanju sukoba. Erdogan smatra da ovakvi incidenti ne bi bili mogući da je Minska grupa preduzela pravedne i odlučne korake. Ipak, potrebno je imati u vidu konstruktivnu ulogu Turske u rešavanju ovog sukoba, s obzirom na utiecaj koji Ankara ima u Bakuu, piše advance.hr  

ASAD OPLEO PO TURSKOM LIDERU: "Erdoganci" ratuju svuda na teritoriji Sirije

Sa druge strane, veliki broj azerbejdženaca živi u susednom Iranu, što vladi u Teheranu zadaje veliku brigu. Izuzev Turkmenistana, Iran je sada sa svih strana okružen ekstremističkim i nestabilnim komšilukom. Zato je iranski ministar spoljnih poslova pozvao severne susede na izbegavanje bilo kakvih mera koje bi mogle otežati situaciju, i savetovao im da odmah zaustave sukobe i pokušaju što pre da obnove mir. Iranski političari su oduviek naglašavali da se sukob oko Nagorno Karabaha može rešiti jedino političkim putem. Stoga se uz Rusiju, SAD i Francusku odnosno Minsku grupu, može očekivati i saradnja Ankare i Teherana kako bi se razrešilo seme sukoba koje se, nakon Ukrajine i Sirije, može odmetnuti u još jedan rat na geografskoj liniji Rusija-Kavkaz-Bliski istok.