OPASNOST JE U DŽEPU VAŠEG DETETA: Šta je gore, imati ili nemati Fejsbuk? (INFOGRAFIK)
Objašnjavajući na ličnom primeru kako su roditelji često u dilemi da li da dozvole detetu da se uključi na društvenu mrežu, ona kaže da je kao psiholog svesna da su deca koja ne koriste društvene mreže, na neki način, diskriminisana.
Digitalno nasilje nije samo na Fejsu!
Ana Mirković objašnjava da je digitalno nasilje svaki oblik nasilja u kom neko koristi elektronske uređaje i Internet da bi nekoga namerno uplašio, uvredio, ponizio ili ga na neki drugi način povredio.
“Istraživanje pokazuje da 40 odsto učenika osnovnih škola ima mobilne telefone. Da su svi ti nasilnici u njihovom džepu, ispod njihovog jastuka, u rancu, odnosno tamo gde oni drže mobilne telefone i na taj način nikada ne prestaje proces digitalnog nasilja“, objašnjava ona.
“Na neki način ona jeste isključena iz komunikacije, jer njeni drugari mnogo sadržaja podele preko Fejsa i onda je ona van tih tokova i oseća se odbačeno jer nije videla sve to, a nije ni imala šansu da vidi. Ja sam sada u ozbiljnoj dilemi da li ona treba da ima svoj Fejsbuk profil. Govorim joj da se preko mog profila 'ukači' sa svim drugarima, da prati šta se dešava. Ali to je totalno 'bez veze' jer ona nije samo mamina mala devojčica, već želi da ima svoj identitet, profil pod svojim imenom i prezimenom, svoju zajednicu ljudi koji će nju pronaći“, objašnjava Mirković za portal SrbijaDanas.com.
Ipak, govoreći o digitalnom nasilju i tome da li isključivanje deteta sa društvene mreže može da spreči tu vrstu nasilja, Mirković je stava da to nije način da se nasilje spreči.
“Ima ljudi koji kažu: 'Ne dajte deci da se uključe na društvene mreže ili kada se nasilje rasplamsa - vi isključite kompjuter'. Mislim da to nije način, jer to što ja nisam prisutna tamo ne znači da neko neće pričati o meni i da ja neću biti predmet ismejavanja i zlih namera. Takođe, jedan od kriterijuma za diskriminaciju je svakako neuključenost na Fejsbuk, jer ako nemaš Fejs danas, totalno si aut, smatraju klinci“, kaže ona.
FEJSBUK MENJA SVEST O LJUDIMA!
Svet ne može da se podeli na digitalni i realni, jer živimo u digitalnoj eri i on je samo manifestacija onoga što nam se svakodnevno dešava.
“Mislim da je Fejsbuk ozbiljan skener stanja u društvu i civilizaciji. Vi ste znali mnoge ljude pre pojave Fejsbuka. Ali kada se pojavio Fejsbuk, bacio je skroz drugačije svetlo na te ljude i onda pomislite: 'Ja sam mislio da je kul, a pogledaj šta on kači, to je potpuna katastrofa', ili 'Uvek sam mislio da je bio totalno introvertan, a društvene mreže mi otkrivaju da je komunikativan i ekstrovertan. Mnogo saznamo o ljudima o kojima smo mislili da već znamo sve“, objašnjava konsultantica na UNICEF-ovom projektu “Biraj reči, hejt spreči“.
Ključ je u vrednostima koje se deci usađuju u porodici, a koje zatim nadograđuje škola. Te vrednosti će učiniti da se razvije moral, pa da do nasilja ni ne dođe. Nisu društvene mreže podstakle nasilje, one su ga samo učinile vidljivijim.
“Nedavno se pojavio niz postova o tome sa kojim rol-modelima je odrastala moja generacija, a ko su ljudi na koje se ugledaju klinci. Ali ništa nije crno-belo. Na primer, mi koji smo odrastali uz Branka Kockicu stvorili smo generaciju koja odrasta uz Soraju. I mi smo ti koji kreiraju sadržaje za našu decu, a neki od tih sadržaja su rijalitiji i sve te ličnosti koje se pojavljuju u medijima. Da li to znači da je Branko Kockica uticao negativno na nas?", pita se Ana objašnjavajući problem današnjih generacija.
Kapitalizam, tranzicija ili, jednostavno, nesnalaženje ljudi doveli su do toga da se roditelji više ne bave svojom decom na način kako bi trebalo da bude.
“Kada bi se roditelji bavili svojom decom i usadili im prave vrednosti i imali otvorenu komunikaciju, Fejsbuk ne bi uopšte bio problem. Mislim da bi roditelji morali da budu mnogo više uključeni u vaspitanje svoje dece, kao i da nauče da slušaju svoju decu - da ih razumeju, shvate njihove prioritete, ne omalovažavaju njihove probleme“, kaže Ana Mirković.
AKO ŽELITE DA ZAŠTITITE DETE OD NASILJA, REŠENJE UVEK POSTOJI!
Fejsbuk nije problem, već čini problem vidljivim. Roditelj je taj koji treba da uputi dete kako da koristi Fejsbuk i spreči problem, a ne da ga isključi iz onoga što je današnjica.
“Mislim da kada imate otvorenu komunikaciju sa detetom, dete će vam samo reći kada ima problem, prijaviće da se dešava nešto nepristojno na društvenim mrežama što ugrožava njega samog ili vršnjake koje poznaje. Problem je što roditelji nemaju otvorenu komunikaciju, jer ne gledaju svoju decu otvorenim očima. Svaki roditelj najviše voli svoje dete, al' to nikako ne sme da mu naruši objektivnost. Mora da zna da kaže: 'Ovde si pogrešio zbog toga i toga; Da li si dobro razmislio da li je ovo u redu? Da li je u redu da se ček-in-uješ na 16 tačaka od škole do kuće, pa da svako može da prati tvoje kretanje; Svaki sadržaj koji postaviš na Fejsbuk - zauvek tamo ostaje; Misliš li da je pametno da deliš lične podatke sa ljudima koje ne poznaješ? Ukoliko nema otvorene komunikacije, nema ničega“, zaključuje Ana Mirković.