NE NASEDAJTE: Restorani koriste psihološke trikove kad pišu jelovnike!

Vlasnici restorana neretko unajmljuju konsultatnte koji, uz pomoć kuvara, prave jelovnike. U rukama dobrih konsultanata jelovnik se piše strateški, tako da bude čitljiv, da odgovara brendu i da donosi profit. Ovo su samo neki od trikova kojima se oni koriste.

Ograničavaju vam opcije

Najbolji jelovnici oslanjaju se na psihološku teoriju poznatiju kao "paradoks izbora" - što više opcija imamo pred sobom, to smo nervozniji. Zlatni broj je, kažu, sedam. Sedam opcija za predjelo, sedam glavnih jela, sedam deserata... Kada se u jelovniku nađe više od po sedam ponuđenih jela, gost se zbuni i bude preplavljen opcijama, pa mu bude teško da se odluči. Komplikujući meni, restoran samo muči gosta, a to svakako nije cilj. Dobro dizajniran jelovnik sa jasnom ponudom nateraće vas da probate i nešto drugačije (i skuplje). Ipak, neki restorani zaboravili su na ovo pravilo. Počevši od MekDonaldsa koji je u početku nudio svega nekoliko proizvoda, a danas ih ima i više od 140.

Dodaju slike

Sudeći po istraživanjima, lepa slika pored ponuđene hrane u jelovniku povećava prodaju za čak 30 odsto. Gost reaguje na sliku koja mu je prikazana tako što želi da tu i takvu hranu vidi na svom tanjiru. Ako ste gladni tim pre ćete samo otvoriti jelovnik, pokazati sliku i reći "Želim ovo". Ovaj efekat je još jači ako je slika "živa". Sve više restorana uvodi digitalne jelovnike u kojima se tanjir okreće, slika je življa, a boje su jasnije i preciznije. Ipak, konsultanti navode da je bitno ne pretrpati jelovnik slikama, jer to pojeftinjuje percepciju hrane.

Manipulišu cenama

Da bi vas ohrabrili da potrošite što više novca, mnogi restorani u jelovnicima pišu cene tako da budu što neupadljivije. U Americi to čine tako što se otarase znaka za dolar, jer su istraživanja dokazala da će gost pre naručiti jelo pored čijeg naziva u jelovniku piše samo 12 ili 12,00 umesto $12,00. Takođe, format cene mnogo utiče na to da li ćete naručiti neko jelo. Iako je između 10 dolara i 9,99 dolara mala razlika - gosti se radije odlučuju za nižu cenu. Konsultanti savetuju i da se u jelovnicima izbegnu tačkaste linije koje povezuju naziv jela i cenu. Iako stranica tako izgleda pravilno formatirano, to omogućava gostima da najpre pogledaju šta je jeftinije.

Koriste skupe mamce

Perspektiva je sve, kada je jelovnik u pitanju. Jedan od trikova jeste da se neverovatno skupi specijaliteti zapisuju pri vrhu menija, što ih čini da deluju kao da su "razumne cene". Vlasnik restorana ne očekuje da ćete naručiti najskupljeg jastoga, ali zato malo skuplja šnicla jeste dobar marketinški trik. Takođe, malo više cene u odnosu na konkurenciju gostu govore da je kvalitet hrane bolji, premda to i ne mora da bude pravilo. Istraživači su postavili dva švedska stola za ispitanike - jedan je koštao 8 dolara, a drugi četiri. Iako je hrana na oba stola bila potpuno ista, ispitanici su rekli da je ukusniji bio skuplji odabir hrane.

Igraju se vašim pogledom

Baš kao što to rade i supermarketi, uostalom. Gornji desni ugao jelovnika je najprofitabilniji. Tu se uglavnom pišu "najprofitabilnija" jela. U gornjem levom uglu nalaze se predjela, a salate su ispod njih. Skuplja jela su često uokvirena ili na neki drugi način izdvojena od drugih opcija, jer tako privlače pogled i pažnju.

Koriste se bojama

Različite boje bude različita osećanja. Da li ste primetili da mnogi restorani u svom zaštitnom znaku i jelovniku koriste žutu i crvenu boju? To je logičan odabir kad znate da žuta privlači pažnju, a crvena budi apetit. Te dve boje uparene najbolji su izbor za svaki restoran.

Mame vas "skupim" izrazima i opisima

I najobičniji čokoladni puding zvuči skuplje i ukusniji ako ga u jelovniku nazovemo "satenski čokoladni puding". Gost misli da tako dobija više za svoj novac i mnogo ispitanika izjavilo je da je bolja hrana koja je tako opisana u meniju. Zato nemojte da se iznenadite kada u nekom jelovniku gibanicu nađete upisanu kao "Zlatiborsku kremasto-hrskavu pitu sa sirom i kajmakom".

Bude nostalgiju

Svi mi imamo ono neko posebno jelo koje nas vraća u detinjstvo. Restorani znaju za to i to i te kako koriste. Vraćaju nas u prošla vremena i bude uspomene na porodicu, tradiciju i patriotizam. Neretko ćete u jelovnicima pročitati da restoran nudi "bakinu supu", "pravu srpsku pogaču" ili "tetkine šnenokle".