Nefertiti (XVI vek pre naše ere)

Za Nefertiti, tu najlepšu i najtajanstveniju damu sa istoka, zna se da je imala neverovatan smisao za luksuz. Pošto je bila jedna od najmoćnijih žena u svetskoj istoriji, tu privilegiju je obilato koristila. Ova egipatska vladarka je bila osnivač religije staroegipatske države, a privatno i žena sa više nego dvostrukim životom.

Kada je stigla u Egipat, Nefertiti je imala samo petnaest godina. Otac, kralj Mitaine, male države na teritoriji današnje Sirije, prodao ju je faraonu Amenofisu III za tonu zlata, srebra i slonovače. Princeza svetle kože, koju su Egipćani obožavali zbog njene lepote, postala je već posle dve godine braka udovica. Ali, bila je i dalje velika kraljica. Nešto kasnije udala se za svog devetnaestogodišnjeg pastorka Amenofisa IV. Mladi par je na faraonskom dvoru vodio veoma intenzivan i srećan porodični život.

U četvrtoj godini vladavine, Nefertiti i Amenofis uzdigli su Atona u državnog boga. Egipćani su od tada verovali samo u jednog boga u čiju slavu je Nefertete izgradila glavni grad Egipta Ahetaton, na oko 300 kilometara od Tebe, starog faraonskog grada.

Za samo tri godine, sto hiljada tehničara i radnika izgradili su hram, rezidencije, oltare i gubilišta za životinje koje su prinosili na žrtvu, popločali su široke ulice, posadili drveće i isklesali grobnice . Godine 1357. pre naše ere, bio je dovršen Nefertitin grad snova, da bi se samo deset godina kasnije pretvorio u sablasan grad u kojem je živela jedino lepa kraljica sa svojim najodanijim podanicima.

Faraon je iznenada oboleo od podmukle i tajanstvene bolesti. Po čitavom telu formirali su mu se sve deblji slojevi masnog tkiva. Poslednjih godina braka Nefertiti je vodila aktivan dvostruki život. U tom periodu dobila je tri kćeri od trojice različitih očeva. Faraon je najzad umro, posle sedamnaest godina vladavine. Još za vreme mumificiranja njegovog tela, lepa i moćna vladarka postarala se da osigura svoj politički uticaj, ali svi njeni pokušaji da pronađe podesnog supruga ostali su bez uspeha.

Zato je udala jednu od svojih kćeri za jedanaestogodišnjeg Tut-enh-Atona, koji se popeo na faraonski presto. Novi faraon je odlučio da sluša svoje nove savetodavce. Ubrzo je napustio velelepni grad Ahetaton, ponovo je uveo stare Amon bogove, odbacio svoje ime Aton i nazvao se Tut-enh-Amon, odnosno Tutankamon. Ahetaton je tako potpuno opusteo.

Uvid u lepotu ove kraljice daje nam jedno od najpoznatijih egipatskih blaga – bista kraljice Nefertiti. Ovo je po oceni mnogih jedno od najsavršenijih umetničkih radova načinjenih pre nove ere. Bista se čuva u Egipatskom muzeju u Berlinu. Ne zna se kako je dotle stigla, no sigurno je to da ju je Adolf Hitler svrstavao u svoje lično blago, i da je egipatsku faraonku doživljavao kao jednog od svojih idola. Smatra se da je do danas preživela zato što je postojala greška u izradi i nikada nije bila izložena u hramu. Ovo su samo pretpostavke, jer je bista pronađena u radionici kipara sa oštećenjem levog uha.

Glavni kipar, Tutmozis, nije na ovoj skulpturi izradio levo oko. Najpre bismo pomislili da je lepa Nefertiti još za života izgubila oko. Ova teorija nije tačna jer je osporavaju drugi nalazi. Oko toga kakvi su pravi razlozi za to da skulptura nema oko razni stručnjaci nisu bili jedinstveni u svojim mišljnjima. Postoji mišljenje da je skulptura imala oba oka i da je jedno ispalo tokom vremena, kao i mišljenje da je to bio rezultat napada na njenu ličnost.