A nekada je bila zaposlena u "KURIRU": Srpkinja pleše u krilu Hrvata!

U hrvatskom striptiz klubu "Bunny" u Vodicama neguje se običaj da su zastupljene devojke sa svih kontinenata, svih boja kože. Tako se tu nalazi i naša Marija koja svojim plesom oko šipke zadovoljava mušterije, kao i svojim plastičnim telom, ali nije jedina u time, jer ovaj klub ima široku ponudu.

To nije jedini kuriozitet vezan za ovaj klub, koji u centru grada radi već četvrtu sezonu. Tamo su znatno niže cene nego u drugim objektima ovog tipa, te uz besplatan ulaz možete uživati u pogledu na plesačice u toplesu već od 30 kuna (oko 480 dinara), koliko iznosi najniža cena pića.

Jedan od traženijih artikala u srcu sezone je skupoceni šampanjac "Armand de Brignac Gold", pakiran u neprozirnoj litarskoj boci koja stoji čak 10.000 kuna (oko 157.350 dinara). 

SRPKINJA

Šarmantna Srpkinja Marija (34) iz Beograda je od garniture devojaka najiskusnija plesačica. Ona je nekadašnja takmičarka u plesu na šipci (pole-dance), sportskoj disciplini nominovanoj za olimpijadu.

– Držala sam svoj klub za "pole-dance" četiri godine, dok sam živela u Novom Sadu, a sad sam opet sa adresom u Beogradu. Radim po klubovima tokom cele godine. Već tri leta sam ovde u Vodicama, a zimi radim kao pratnja rok bendovima i na moto žurkama. Odlično zarađujem i od ovog novca izdržavam 11-godišnju ćerku, kojoj sam rekla da radim kao fitnes trener. Nije baš pedagoški detetu reći da se bavim i striptizom, ali shvatiće kad odraste da je to zapravo normalan posao – osmehuje se Marija, koja se dugoročno vidi u plesnom biznisu, ali kao menadžer.

– Po struci sam grafičarka, i radila sam kao prelamačica u novinama, u srpskom "Kuriru" i "Glasu". Bila je vrlo mala plata. Prvo sam volontirala šest meseci da bih narednih tri meseca dobila 15.000 dinara, što je oko 140 evra mesečno. Tada sam rekla: "Ma, beži, bre" i odlučila da se bacim na ples. Zarađene pare stavljam sa strane, ali ulažem u estetske operacije. Imam nove grudi i nos i volim hijaluron – priznaje iskusna Marija koja ima i kratki plesački staž čak i u Austriji. Bolje je ovde "u regionu", napominje.

– Nemoralnih ponuda uvek ima, ali takvi su muškarci. Njihovo je da pitaju, naše da odbijemo. Barem je takav moj stav – uz tanku cigaretu nehajno, senzualno rezimira (polu)odevena Beograđanka.

SLOVENKA

– Ovde plešem prvi put nakon dvanaest godina konobarisanja i mogu vam reći da se barem trostruko više isplati. Zaključila sam da je život prekratak da bih stigla zaraditi koliko mi treba dok sam još mlada. Zato sam odlučila da plešem dok ne skupim oko 50.000 evra, koliko mi treba za pokretanje privatnog biznisa – tajnovito kaže 27-godišnja Matea, Slovenka iz Ljubljane.

ŠPANKINJA

Tražena "roba" tokom večeri bila je i zgodna crnkinja na pragu četrdesete, rodom Španjolka, nastanjena u Francuskoj i na privremenom radu u "Baniju" u Vodicama. Rutinski odrađuje svoje javne i privatne plesne tačke o kojima, izgleda njen verenik ne zna ništa, piše portal "Slobodna Dalmacija".

HRVATICA

Najmlađa plesačica u "Baniju" je pak 21-godišnja Luna iz Splita. Majka joj je nezaposlena i blagonaklono gleda na ćerkin ples, a otac je pomorac i "nije baš oduševljen". Baka i dida, govori Luna, takođe su upoznati s angažmanom i nekim čudom prihvataju ga bez problema i moralnih dilema.

– Završila sam školu likovnih umjetnosti u Splitu, smjer modni dizajn, a s plesom sam počela kao osamnaestogodišnjakinja, u klubu “After dark” u Splitu. Tamo sam otišla na preporuku prijateljice, koja mi je rekla da se “ubere dobra para”. Plesala sam poslije i u klubu “Casa Viola”, isto u Splitu, i u objektu “Pleasure” u Trogiru. Bilo je okej.

DEVOJKE SA KARIBA

– Imali smo sve osim Azijatkinja. Dolaze nam bele i tamnopute devojke iz Amerike, Brazila, s Kariba, iz Kanade i svih zemalja Evrope – kaže vlasnik "Banija" i već pozdravlja novopridošle goste, posezonce – ljubitelje erotike i "svetske" zabave.

Ukoliko vam je ovo bilo interesantno, saznajte da li žene više vole obrezani ili neobrezani (više o tome na OVOM linku)