NEMAČKA NA MUKAMA: Kako sprečiti dolazak Albanaca sa Kosova?
Broj izbeglica koje sa Kosova i Metohije pristižu u Nemačku se svakodnevno povećava. Nemački političari raspravljaju o tome šta preduzeti da se da se priliv izbeglica smanji. Jedan od predloga je da se Kosovo proglasi sigurnom zemljom.
Ovaj nagli porast je veliki problem, jer nemački gradovi preopterećeni zbog velikog broja izbeglica, kaže Štefan Majer, portparol poslaničkog kluba CDU u Bundestagu. Broj zahteva za azil povećao za 60 odsto na oko 200.000. Konzervativni ministri unutrašnjih poslova više nemačkih saveznih država sada traže da se Kosovo proglasi za sigurnu zemlju porekla.
Izbeglice iz "sigurnih zemalja“ i dalje smeju da podnose zahteve za azil, koji se potom individualno razmatraju. Ali, postupak traje mnogo kraće i prisilno vraćanje takvih ljudi u otadžbinu je mnogo lakše. Osim toga, postoji i "efekat filtera“, kako to kaže Bernd Mesovic iz organizacije Pro azil. Ako se nečiji zahtev odbije, vrlo je otežano i pobijanje tog stava sudskim putem.
Od sada će se svaki zahtev građana Kosova razmatrati najviše dve nedelje. Tako će njihovi zahtevi biti obrađivani isto tako brzo kao što se to čini sa zahtevima građana Bosne i Hercegovine, Makedonije i Srbije, koje su početkom oktobra proglašene za "sigurne“.
Građani Kosova već sada nemaju realnu šansu da dobiju azil: više od 99 odsto njihovih zahteva se odbija. Zbog toga se ti ljudi šalju na Kosovo direktno iz prvog prihvatilišta u koje dospeju, piše Dojče vele.
Da li će do novih odredbi doći, ne zna se. Nemačka vlada ne planira da Kosovo proglasi za sigurnu zemlju porekla. Prošle godine nije uspela inicijativa Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova da se Albanija i Crna Gora proglase za sigurne zemlje.
Nemačka vlada namerava da na mađarsko-srpsku granicu pošalje 20 policajaca. Osim toga, u vozovima koji saobraćaju između Budimpešte i Beča su pojačane policijske patrole. Planira se i podrška srpskoj policiji, koja će dobiti dodatnu opremu i instruktore.
"Najbolje je da se ljudi već na spoljnoj granici odvrate od ulaska u EU“, kaže političar CSU Štefan Majer, i dodaje da tu meru treba dopuniti brzim postupkom vraćanja pridošlica tamo odakle su i došli.
"Samo tako će građanima Kosova postati jasno da traženje azila u Nemačkoj nema smisla".
"Moguće je da ima pojedinačnih slučajeva političkog progona ili progona na etničkoj osnovi“, kaže Majer. Ali, on tvrdi da to u najvećem broju slučajeva nije tako. Čak i ako se zemlja proglasi sigurnom, postoji mogućnost individualne provere pojedinačnih zahteva.
Bernd Mesovic iz organizacije Pro Azil smatra da progon postoji: "Tokom proteklih godina je bilo mnogo izbegličkih talasa pre svega Aškalija i Roma". Romi su na Kosovu pod takvim pritiskom da radije žive u najgorim uslovima u Srbiji i Crnoj Gori.
"Među Albancima, koji čine većinu sadašnjih pridošlica, ne vidim u nekoj većoj meri problem progona, ali kada se neka zemlja proglašava sigurnom, to se radi na osnovu sveukupne situacije" kaže Mesovic, piše Dojče vele.