Nemačku koči ono što SAD daje krila
Evrozona će ponovo postati bolna tačka svetske privrede. U njoj se predviđa minimalan privredni rast od 0,8 odsto, kaže Štefan Bilmajer, glavni ekonom banke DZ.
Krizu evra je unekoliko prigušila Evropska centralna banka (ECB). Privreda kriznih zemalja se oporavlja. Ovaj put su posrnule privrede koje su do sada važile kao snažne.
"U Italiji imamo dramatičan pad privrede; tamo se godionama otezalo sa strukturnim reformama", kaže Ronald Dern, direktor Odeljenja za konjunkturu pri Istraživačkom institutu RWI u Esenu. On dodaje da se u Francuskoj problemi rešavaju tako što država troši više novca. Ali, kaže Dern, i država je došla do svojih granica.
Velike rupe u budžetima zbog pada cene nafte prete i Nigeriji i Rusiji. Ruska privreda je dodatno opterećena sankcijama Zapada, pa 2015. neće moći da izbegne recesiju, procenjuje Štefan Bilmajer. Ali, niske cene nafte za neke zemlje znače isto što i dobar program privrednog rasta. "Pad cena nafte, ako tako hoćete, znači globalnu preraspodelu prihoda i za zemlje poput Nemačke će to značiti povećanje realnog dohotka", kaže stručnjak za ekonomiju Dern.
I Nemačka oseća posledice slabosti partnera iz evrozone. Prema prognozi Savezne nemačke banke, nemačka privreda će sledeće godine imati rast od samo jednog procenta. Razloge za to treba tražiti u politici, smatra ovaj stručnjak. Umesto strukturnih reformi, političari ponovo razmišljaju o raspodeli. Ronald Dern navodi primer penzionog paketa čije troškove snose pre svega preduzeća i oni koji uplaćuju doprinos, što povećava finansijsko opterećenje firmi i smanjuje potrošnju.
Tome treba dodati i prelazak na alternativne izvore energije, koji podiže cenu struje: "Promene u načinu snabdevanja energijom su cilj koji svakako treba slediti. Ali, taj cilj je skup. On koči našu konkurentnost na međunarodnom tržištu", kaže Štefan Bilmajer iz banke DZ.
Ono što Nemačku koči, Sjedinjenim Američkim Državama daje krila. Bum frakinga je smanjio troškove za energiju i pospešio ponovnu industrijalizaciju. "Mnoge firme se vraćaju iz Azije da bi ponovo počele proizvodnju u SAD jer je ona postala jeftinija", objašnjava Bilmajer. Njegova banka očekuje da će sledeće godine privredni rast u SAD iznositi tri procenta, piše Deutche Welle.
Što se tiče druge po snazi svetske privrede, ta banka očekuje da će njen bruto-domaći proizvod porasti za nešto više od sedam odsto. To će za Kinu biti najmanji rast od 1990. Ali, Kinezi to i žele, jer vlada u Pekingu bi htela održivi privredni razvoj. Privredni rast finansiran kreditima i izvozom trebalo bi da se uravnoteži povećanjem potrošnje.
Štefan Bilmajer kaže da će Kina to postići bez problema zahvaljujući svojim velikim novčanim rezervama. "To je faktor stabilnosti. Ako se negde pojavi neki problem, postoje mogućnosti da se on kompenzuje. Tako se problemi ne pretvaraju odmah u pretnju za čitavu privredu."
I dok kineski zmaj gubi dinamiku, indijski slon se zagreva za sledeći skok. Organizacija industrijski zemalja OECD očekuje da će privredni rast Indije iznositi 6,6 procenata. Stručnjak RWI Ronald Dern je skeptičan: "Treba malo pričekati, pa videti da li će to biti baš tako, jer Indija spada u zemlje koje imaju velike strukturne probleme."