NEOBIČNO SKLONIŠTE: Mesto gde su se stanovnici Vračara okupljali ratne '99
Ovo je nekima bio dom svih 78 ratnih dana i noći.
Jedna stanovnica Vračara odlučila je da podeli svoja iskustva iz bombardovanja i uputi nas u to kako je izgledalo sklonište u kojem je provela 78 noći.
- Tog dana kada je počelo bombardovanje bila sam kod drugarice kući. Imale smo 13 godina i to je bilo prvi put da sam začula zvuk sirene. Nisam se uplašila, nisam znala kakav je to zvuk i šta označava. Ali, otac moje drugarice je znao. Uleteo je u sobu van sebe isterao nas na hodnik i požurivao nas da obučemo jakne i patike. Obukle smo se i očekivale da će se potom nešto desiti, da ćemo ići negde, ali ne – samo smo ćutke stajali u hodniku – priseća se Beograđanka T.V.
STRAŠNA ISPOVEST MIRKA KOME SU NATO BOMBE UBILE SINA (13): Poznao sam ga samo po patici!
Visok moral stanovništva
Većina građana je u početnoj fazi rata odlazila u skloništa u skladu sa preporukama nadležnih organa, ali je posle izvesnog vremena ovo prestalo da bude praksa. Već 28. marta organizovan je prvi u nizu koncerata "Pesma nas je održala", koji će se potom održavati svakodnevno do kraja rata, na kome su istaknuti estradni umetnici pokušavali da animiraju građane, ali i izraze protest protiv NATO udara.
Kako kaže, drugaricu je sledeći put videla u garaži njihove zgrade u koju su sa roditeljima odlazile svako veče. Bila je to jedna od crvenih zgrada u Njegoševoj ulici, zgrada broj 45 i ona je narednih 78 dana bila njihovo sklonište.
SIMBOL NA KOJI SMO ZABORAVILI: Izvinite, šta se desilo sa ovom zgradom?
U toj garaži nisu se okupljali samo stanari broja 45, u nju su dolazili i stanovnici okolnih zgrada, pa čak i oni koji nisu živeli u neposrednoj blizini, već su bili prijatelji ili rođaci nekog od stanara.
V.T. ističe da nije bilo noći u kojoj je garaža ostajala prazna i da je ona bila mesto okupljanja svih stanovnika Vračara koji su tražili beg od stvarnosti. U njoj su se svake noći vodile političke rasprave, igrale karte, mladi se zabavljali, a oni stariji građani izmoreni od ratne svakodnevnice gledali su televizijski program.
OVAKO SMO SAZNALI DA POČINJE BOMBARDOVANJE: Obraćanje Slobodana Miloševića naciji (VIDEO)
- Ta garaža nije bila obično niti atomsko sklonište, bila je najlepše sklonište na svetu, sklonište od svih naših briga, jer sam samo u njemu viđala svoje roditelje da se smeju – priča naša sagovornica i dodaje da su, iako niko nije od njenih komšija nije pretrpeo nikakve gubitke u bombardovanju, neki ožiljci zauvek ostali, a ta garaža namerno zauvek zaboravljena.
Ovog čoveka smo u vreme bombardovanja svi voleli, ali su nam njegove reči UTERIVALE STRAH U KOSTI!
- Iako je svima u to vreme mamila osmehe, danas je se niko ne seća sa osmehom na licu - zaključuje V.T.