NIKADA TE NEĆEMO ZABORAVITI: Poslednji pozdrav kolegi i prijatelju Mići Pašiću

"Kratak period svog života si proveo sa nama, ali si nas prihvatio kao stariji brat, kao drug, kao prijatelj, kao otac. Voleli bismo da si više vremena proveo sa nama, jer je svaki dan i sat bio ispunjen vedrinom, šalom i humorom. Da ne bude da smo se samo šalili, radili smo, mnogo.

Kada si došao, postojalo je blago nepoverenje sa tvoje strane da ću uspeti da budem urednik, a sa moje da ćeš savladati tehnološku barijeru u svojoj 58. godini. Brzo je nepoverenje preraslo u prijateljstvo i potpunu podršku koju smo pružali jedan drugom. Po godinama bio si najstariji, a po duhu najmađi među nama.

Ono po čemu ćemo te uvek pamtiti je tvoj osmeh koiji te nikad nije napustio ni kad je bilo najteže. Svoje probleme si čuvao za sebe i nisi opterećivao druge sa njima. Kada si nam se i poveravao predstavljao si to sa velikom dozom optimizma, da će sve biti uspešno rešeno, ali samo si ti znao kako ti je u tim trenucima bilo. Ponosan si bio na svoju porodicu, delio si sa nama njihove uspehe i pobede. Pokazivao nam njihove slike i maštao o danu kada ćeš svoje sinove oženiti i bio ponosan što imaju fine devojke sa kojima si se slagao.

Bio si uzbuđen zbog novih poslovnih uspeha i zbog toga što si uspeo prvi da saznaš najaktuelnija sportska dešavanja i pretočiš ih u vesti koje bi drugi preuzimali od nas, a ne mi od njih. Takav je bio i tvoj poslednji veliki uspeh kada si prvi u zemlji objavio da će Grof ostati trener Crvene Zvezde. To si radio sa velikim ponosom i uzbuđenjem. Bio si uvek među prvima kada je trebalo da se proslavi neki uspeh, jer si zaista i želeo da naš kolektiv stalno napreduje.

Obožavao si naše izlaske na koje si dolazio prvi i odlazio poslednji, kao da si od nas duplo mlađi, a ne mi od tebe. Uvek si ih željno prizivao i iščekivao, jer si smatrao i bio si u pravu da su to najbolje stvari za kolektiv i da na taj način jedino možemo napred u ovom stresnom i iscrpljujućem poslu kakvo je novinarstvo. Zato se jesi uklopio u ovaj mladi kolektiv i ni po čemu se nisi izdvajao sem po tome što imaš milion vesti na pendingu, tj. da sačuvaš jednu te istu vest po dvadesetak puta. Ali kako si se uvek branio i naglašavao, nisi ti taj koji je jednu vest sačuvao najviše puta uzastopce nego naš dragi kolega Vlada.

Uvek sam se šalio sa tobom kako nisi objektivan i kako si uvek na Zvezdinoj strani i kada to nisu zaslužili, a ti si se onda branio kao malo dete, ali nije bilo potrebe, jer sam odlično znao da je Zvezda tvoj život.

Sa svima si se šalio i uvek vodio računa da se niko ne naljuti. Uvek si mi prvi pružao ruku kada uđem u redakciju i nije bio dana za ove dve godine da kada sam ušao i kada se nismo rukovali nisi ustao za mnom i pitao me: "Dečko, kakve te muke muče danas?". Rukovanje neće biti više isto i nedostajaćeš nam da nam podigneš raspoloženje kada nam je potrebno.

Trebaće nam vremena da se naviknemo da ne čujemo neku tvoju šalu ili opasku koja bi nam svima izmamila osmeh na lice i zato obećavamo da ćemo te šale prepričavati i pretpostavljati šta bi rekao da si tu. Jedino tako ćeš zauvek biti sa nama. I život je hteo da poslednje veče provedemo zajedno, kod tebe kući, gledajući Slagalicu Uroš, ti i ja. Samo mi je žao što nisam znao da nam je to poslednje veče, jer bih ostao duže i rekao ti da ćeš nam mnogo nedostajati i zagrlio bih te za kraj.

Počivaj u miru, naš dragi Mićo."