NOVAC I LETOVANJE: Saveti

One su uz polisu zdravstvenog osiguranja postale obavezan prtljag. Ali pre nego što krenu na put, trebalo bi proveriti nekoliko stvari. Najbolje je plaćati, naravno, u gotovom novcu, to jest u evrima, savetuje Dnevnik.

Ako se oni menjaju u lokalnu valutu, treba paziti u kojoj se menjačnici to čini jer se lako može natrčati na onu gde su provizije najveće. Pre promene novca pitajte za kurs pa tek onda krenite u transakciju. Tamo gde je evro zvanična valuta nikakvih problema nema.

Ako se pak odlučite da plaćate karticama, najbolje je to uraditi debitnom karticom i voditi računa o provizijama. Menjačke poslove preko te "plastike“ je u inostranstvu poželjno izbegavati.

Od ostalih pravila važe ista kao i kod kuće: karticu treba dobro čuvati, ako je moguće, držati je u sefu hotela kao i novac. Ne ispuštati je iz vida kod plaćanja, ne govoriti nikome PIN a sakriti rukom trenutak ukucavanja tog podatka. O gubitku treba odmah obavestiti banku, isto kao i kad je bankomat proguta. U odnosu na gotovinu kartica je praktičnija jer se može poneti više novca a nikada se ne zna kada to može zatrebati.

Prvo, ne mogu se sve kartice, čak i one koje su izdate od međunarodnih kompanija poput "Vize“ ili "Mastera“, koristiti u inostranstvu. Odnosno, treba prvo otići u banku i raspitati se o uslovima. Pojedine finansijske kuće imaju pravila po kojem se kartica mora posebno aktivirati za korišćenje u inostranstvu.

Takođe, klijent treba da se raspita i za limite za kartice. Banke često određuju mesečne ili dnevne maksimalne sume trošenja van granica. Ukliko klijent propusti da se raspita o tome, može se dogoditi da bankomat proguta karticu, a dobiće je tek kada se vrati kući. Ako se to dogodi, o tome treba obavesiti banku. Zato je poželjno da klijent ima SMS servis za inostranstvo.

Kada se već nađe u letovalištu, vlasnik kartice treba da obrati pažnju na provizije i popuste. U mnogim hotelima i restoranima one "jače“ kartice, poput "gold“ i "platinum“, često donose popuste.

Šta da rade oni koji u letovalištima kreću u kupovinu s karticom? Imaju dve opcije: do bankomata ili direktno do prodavnice. Po podacima sajta "Kamatica“, provizije za podizanje gotovine na bankomatima u inostanstvu kreću se od jedan do tri odsto. Podizanje novca na šalterima banaka je često skuplje – provizije idu do pet rpocenata. Pojedine banke naplaćuju fiksne iznose po transakciji od tri do pet evra.

S obzirom na to da većina građana ima karticu koji je izdala neka od međunarodnih bankarskih grupacija koje rade na našem tržištu, može se lako dogoditi da ona daje pogodnosti i u drugim zemljama. Tako Erste banka ne naplaćuje proviziju za podizanje novca na svojim bankomatima u osam zemalja. Od onih gde se češće ide to su Crna Gora, Rumunija, Hrvatska, Austrija, Slovačka, Češka i Mađarska.

Za podizanje gotovine treba koristiti debitnu karticu a ne kreditnu. Ne samo da je provizija često manja nego kasnije i ceo ukupni trošak. Za razliku od gotovine, za korišćenje kartice pri kupovini robe ili usluga na POS terminalima nema provizije. Zato je jeftinije poneti nešto gotovine za manje troškove a karticu koristiti za šoping.

Ono što važi za domaći teren, važi i za strani: bolje je nositi debitnu nego kreditnu karticu – nema kamatnog troška. Kod putovanja klijent treba da proveri da li je njegova kartica povezana s deviznim računom. Može se plaćati i u dinarima, ali tada banka obavlja menjački posao a kurs je onda znatno nepovoljniji. Razlika je i nekoliko dinara po evru jer je jedinica obračuna prodajni kurs banke. Isto važi i za ponude trgovaca da se uz poseban popust račun plati u dinarima a da banka to preračuna u evre. Bolje je izbegavati jer i tu kursne razlike ne idu u prilog kupcu.