NOVAK U 2014: Moglo je bolje!

Novak je odbranio prvo mesto na ATP rang listi, osvojio sedam turnira, pretekao Nadala na listi zarada, drugi put osvojio Vimbldon, ali kada se podvuče crta na 2014. godinu, opšti utisak je da "nešto" fali. Nišikorijev bljesak na US openu u „Velikoj jabuci“, baš kada je Nole imao najveću krizu i super napeti taj-brejk na AO u kom je na startu godine poražen od Stena Vavrinke, „prljaju“ Novakovu šoferšajbnu Nisana GT-R u kom je na „AuToPutu“ kao od šale preticao oponente. Ipak, ne može se osporiti savršen „fin“ sezone. „Bersi“ i „O2 arena", nisu štedeli dlanove za njegove munjevite forhende iz odbrane, drop-štotove i „bicikle“ koje je delio protivnicima.

Nije dobro počelo za uzdanicu srpskog naroda u 14-oj godini 21. veka. Švajcarac „broj 2“, Vavrinka, ubacio je australijski pesak u Novakove oči u četvrtfinalu Australijen opena i tako prekinuo njegovu dominaciju u četvrtom najskupljem gradu na svetu – Melburnu. Srbin je zatim otišao u goste Mohamedu bin Rašidu Al Maktumu, pokrovitelju turnija u Dubaiju i u polufinalu je naleteo na prvu od tri „rampe“ koje je dobio od Federera ove godine. Boris Beker je upravo u tom periodu preuzeo trenersku štafetu u Noletovom generalštabu i već tada se spekulisalo da li je Nemac valjan kandidat za komandanta njegove armije. Indijan Vels je odmah imao prilike da gleda revanš teniskih Holifida i Tajsona, u kom je Đoković došao do svog prvog pehara u godini.

Pretopli Majami, grad poroka, surfovanja i zgodnih devojaka, gledao je Novakov ples u finalu protiv Rafaela Nadala (6:3, 6:3) i tad se već činilo da će ovo biti još jedna sezona na „ić“. Usledio je povratak u Evropu i početak sezone na šljaci. Nole je u svojoj "drugoj kući", Monte Karlu, prerano otišao kući, ali mu poraz od Fedeksa u polufinalu nije teško pao, čemu svedoči pobeda na narednom turniru u „gradu Romula i Rema“, nad Nadalom. Svakako da mu je ovaj trofej predstavljao veliki podstrek pred "Frenč open", ali sve je, na žalost, ostalo u domenu dobro poznate fraze „tako blizu, a tako daleko“. Rolan Garović, nadimak koji je 2008. godine dodeljen otvorenom prvenstvu Francuske, zbog tadašnje dominacije Jelene, Ane i Novaka, ostao je za sada „san letnje noći“ za najboljeg igrača belog sporta sa Balkana od kad se meri vreme.

Sjajno je Novak igrao čitavog turnira, nezadrživo mleo protivnike, sve do tog famoznog finala. Vodio je Đoković 1:0 u setovima, imao prednost u drugom, ali onda usledio čuveni udarac u mrežu, pad u igri i repriza dobro poznate "Nadal je kralj šljake". Možda i najveća prilika karijere otišla je u nepovrat. Srbin je po prvi put posle dugo, dugo vremena, pao na testu iz psihologije.

Ipak, demantovao nas je odmah na najprestižnijem gren slemu sveta, Vimbldonu, kada se kao feniks "ponovo" rodio i u blještavoj svetlosti Londona zablistao u punom sjaju. Žreb mu nije bio nimalo naklonjen, ali redom su padali Golubjev, Štepanek, Simon, Conga, Čilić, Dimitrov i na posletku Rodžer Federer, u jednom od najzbudljvijih finala ikad. Posle engleske trave, Nole je stao na ludi kamen i uplovio u bračne vode sa Jelenom Ristić. Logično, to se odrazilo na njegove rezultate na turneji po zapadnoj polulopti.

Kanada i Sinsinati (jedini masters koji nema osvojen), brzo su proleteli. Možda i prebrzo. Novakova američka priča prošla je slično kao istoimeni film Gorana Markovića iz 2008. godine, u lutanju. "Zalutali" Nišikori je, u možda najčudnijem gren slemu u poslednjih 10 godina, kung-fu forhendima torpedirao Srbina i potpuno zasluženo napredovao u finale US opena.

Peking je pokoren bez većih problema, Tomaš Berdih je kući otišao pokunjen, sa samo dva gema u džepu. Ipak, savršen skor na azijskom tlu prekinuo je ko drugi do Federer. Švajcarac se u finalu Šangaja bolje snašao u kineskoj džungli i tako prekinuo Noletov nepobediv niz od 28 pobeda na najnaseljenijem kontinentu sveta. Ostalo znate, nije potrebno previše razglabati. Engleska kruna na finalnom mastersu u Londonu osvojena na najmanje popularan način, ali ko mari? Publika je ostala uskraćena za još jedan, 37. "Đoko-Fed" spektakl po redu. Bože zdravlja, ima vremena i za to.

Šta možemo da očekujemo od Novaka u 2015. godini? Publika, naravno, iska puno, dok je njegov cilj kristalno jasan. Rolan Garos. Jedina lovorika koja mu nedostaje u imperatorskoj karijeri. Da je moglo bolje ove sezone, svakako da jeste. Činjenica da je opet osvojio samo jedan gren slem (Vimbldon), Novaku ostavlja okrnjenu krunu, a smaragde koji su rasejani po ATP turu (AO, RG i US Open), moraće da potraži u narednoj sezoni.

Đoković sa osmehom završava sezonu i odlazi na zasluženi odmor sa porodicom, koja mu svakako predstavlja najveću podršku i energiju. „Kenguri“ će skakati brzo, a i naše srce, ukoliko Novak opet odluči da izazove tahikardiju svojim navijačima. Ipak, sudeći po skorašnjoj igri, ne bi trebalo previše da se znojimo. Nadamo se.