Oblik lobanje i mozga utiču na pseći temperament i ponašanje
Studija koju su sproveli naučnici sa Univerziteta u Sidneju pokazuje da selektivni uzgoj, ne samo da menja fizička obeležja pasa, nego dovodi do brojnih promena u psećoj moždanoj strukturi.
Psi su tokom godina uzgajani kako bi se napravile rase sa poželjnim karakteristikama za određenu namenu. Tokom tog procesa selektivnog uzgoja kreiran je niz rasa, od malene čivave do nemačke doge.
Naučnici su pokazali da se procesom uzgoja pasa promenio i oblik lobanje, što je posledica selekcije kojom ljudi odabiru pse različitih oblika lobanje kako bi kreirali brojne pasmine.
Pregledima različitih pasmina magnetnom rezonancom ustanovljeno je da se kod pasa sa najkraćom lobanjom, mešanaca Shi Tzua, Pit Bula i kod Akite dogodila značajna reorganizacija delova mozga. Neki su delovi mozga uzgojem i promenom oblika lobanje jednostavno promenili lokaciju, a kod pasa sa kraćom lobanjom mozak ne sedi u lobanji kao što je to slučaj kod pasa sa dužim lobanjama.
Koautor istraživanja Pol Mekgrivi sa Univerziteta u Sidneju istakao je kako se promena između ostalog odnosi na deo mozga zadužen za čulo mirisa, što znači da neke pasmine sasvim drugačije osete mirise od drugih. Autori ističu i da bi oblik lobanje i mozga mogao da utiče na pseći temperament i ponašanje i podstiču ljude da odgovorno uzgajaju pse.
(Index.hr)