OCENA NEMAČKOG LISTA: Mere protiv izbeglica sa Balkana počinju da deluju
Zakon o azilu, kojim su zemlje zapadnog Balkana proglašene bezbednim državama porekla, očigledno deluje, a to pokazuju iskustva sa Bosnom i Hercegovinom, ukazuje nemački dnevnik "Frankfurter Algemajne Cajtung" (FAZ).
Ipak, broj podnosilaca molbi za dobijanje azila iz tog regiona i dalje je visok. Iz Bosne i Hercegovine u Nemačku dolazi sada nešto manji broj izbeglica, ali je broj veći iz Albanije, navodi list.
Novi zakon, koji je skoro usvojio Bundestag, mogao bi prema oceni stručnjaka da spreči hiljade migranata sa zapadnog Balkana da iz ekonomskih razloga krene u Nemačku. Oni nisu izloženi nikakvoj pretnji u svojim zemljama i zbog toga nemaju pravo na azil.
Novčana pomoć biće zamenjena pomoći u stvarima
Izmena zakona predviđa i smanjenje podsticaja za dolazak i to tako što će dosadašnja novčana pomoć biti zamenjena pomoći u stvarima. Proglašavanje zemalja zapadnog Balkana bezbednim državama porekla omogućava ubrzani postupak rešavanja molbi za dobijanje azila i njihovo brže vraćanje u zemlje porekla.
Kako navodi FAZ novo je i to da nakon isteka roka za dobrovoljno napuštanje zemlje termin za proterivanje više ne mora biti najavljen.
Do sada su Srbija, Bosna i Hercegovina i Makedonija važile za bezbedne zemlje porekla, a novim zakonom su sada obuhvaćeni i Crna Gora i Albanija, navodi list. Od decembra prošle godine do juna ove godine broj molbi za dobijanje azila koje su podneli građani iz Bosne, u poređenju sa prvih 11 meseci 2014., smanjen u proseku za 2,3 odsto mesečno.
Broj je, za Srbiju, Bosnu i Makedoniju, ukupno gledano porastao za 23 odsto, ali to je daleko slabiji rast od zahteva građana iz Albanije i Crne Gore, gde je rast iznosio čak 515 odsto, navodi FAZ.
Do sada je migrantima sa zapadnog Balkana išlo u prilog da idu u Nemačku i traže azil, jer je do kraja avgusta proces rešavanja molbi trajao više od tri meseca, a pošto se često odlugovlačilo sa njihovom vraćanjem u zemlju porekla azilanti su mnogo duže ostajale u zemlji i tokom prva tri meseca dobijali su kako novac, tako i pomoć u stvarima i uslugama.
Primamljiva primanja
Tako je do skoro džeparac za punoletnu osobu iznosio 143 evra mesečno, a nakon napuštanja prihvatnog centra imao je pravo na 359 evra mesečno. Deca do šest godina dobijala su po 84 evra. Ta primanja su, kako konstatuje FAZ, veoma primamljiva za lica sa Balkana gde su plate male – u Albaniji 300 evra i Crnoj Gori 720 evra.
Romi prednjače
List navodi da jednu trećinu podnosilaca molbi za dobijanje azila poreklom sa Balkana čine Romi.
FAZ prenosi da broj tražilaca azila sa Balkana ostaje i dalje na zavisnom nivou - u septembru oko 12.000 molbi za dobijanje azila podneli su građani poreklom iz šest zemalja zapadnog Balkana, čime je tako to i dalje najveća grupa nakon Sirijaca.
Tokom čitave godine oni su podneli 121.000 zahteva, što je oko 40 odsto svih molbi, čime je region Balkana ispred svih drugih – Sirije, Iraka, Avganistana, Eritreje, Pakistana.