OD SJAJA DO ZABORAVA: Biseri rasuti po celom svetu
Srpski reprezentativci, prvaci Evrope i sveta ne blistaju u svojim evropskim klubovima.
Nije zlato sve što sija, kaže poznata narodna izreka. Orlići su se popeli na krov Evrope 2013, produžila na krov sveta 2015. godine i samo potvrdila da su joj stasale tri moćne generacije (godišta 1994, 1995. i 1996) koje imaju pobednički kvalitet, ali i karakter. Klubovi su od mnogih dobro zaradili, međutim, neki najavljeni biseri se nisu baš snašli na Zapadu, drugi uopšte ne igraju, treći su nestali, četvrti se grčevito bore da iz debele senke nađu put do svoje srećne zvezde... Ovim se bave "Večernje novosti" u svojoj analizi gde su momci iz šampionske generacije.
Šampionskoj kruni iz Litvanije zlato na Mundijalu na Novom Zelandu dodali su Predrag Rajković, Miloš Veljković, Nemanja Maksimović, Sergej Milinković Savić i Mijat Gaćinović. U njihovom raskošnom talentu smo, nažalost, u Srbiji uglavnom kratko uživali, neke nismo ni videli u seniorskim utakmicama jer generalno, tužno a istinito - srpski klubovi žive isključivo od prodaje igrača.
U moru nedefinisanih zakonskih i vlasničkih odnosa, klubovi u urušenoj privredi nemaju ni mogućeg partnera, te im ostaje da s prvom dobrom ponudom naplate dečji uspeh. S obzirom na to da ni država minulih 15 godina nije pokazala interesovanje da reši problem finansiranja sporta, klubovi se ponašaju prisilno, kao na pijaci. Ko ponudi najviše, taj dobija, u ovom slučaju samo dobru sirovinu a nikako proizvod. Jer, proizvod ima proces stvaranja, a većina ovih zlatnih momaka, svako iz svojih razloga, preranim odlaskom nije pronašao pravi put.
Aleksandar Mitrović je bio zvezda u Litvaniji 2013, i za robustnog centarfora se može reći da je dobio i "jare i pare". Za pet miliona evra je iz Partizana otišao u Anderleht, a posle godinu dana za čak 20 miliona u Njukasl. Možda je odlazak u Premijer ligu bio preuranjen, ali "Mitargol" nije u silaznoj putanji.
Predrag Rajković je imao vrtoglavi uspon u tom periodu i, kao zlatna rukavica sveta, za tri miliona evra otišao u Makabi iz Tel Aviva. Branio je u Ligi šampiona, ali ga tek čekaju godine kad će morati pažljivo da se razvija, jer je primio ove jeseni više od 30 golova (16 u eliti).
"Zvezdino dete" Nemanja Maksimović je 2013. bio bez kluba, a onda, preko EP, Domžala, otišao u kazahstansku Astanu, igrao Ligu šampiona i sada je na pragu transfera u Bundesligu, jer ga čekaju Hamburger i Štutgart. Sergej Milinković Savić takođe je "eksplodirao", imao dve godine uzleta u Vojvodini, pa u Genku, ali letošnji transfer u Lacio za devet miliona evra bio je preuranjen. Kalčo je, ipak, takmičarski fudbal, a on se uči. I to su uglavnom sve uspešne prodaje iz dve zlatne generacije - i klubovi zaradili, i igrači profitirali napretkom u karijeri.
Druga strana medalje je bolnija. Marko Pavlovski, kao plej "Litvanaca", prešao je iz OFK Beograd u Porto za pet miliona evra, ali je uglavnom igrao za "B" ekipu, da bi završio u Muskronu, gde takođe ne igra često, pa ga nema više ni u reprezentaciji.
Andrija Luković je u kasu Rada doneo 750.000 evra, ali je daleko od prvog tima PSV-a. Dejan Meleg je Vojvodini uneo milion evra, ali je posle tri godine, kao pozajmica Kamburu, raskinuo ugovor sa Ajaksom jer mu je prekinut razvoj. Petar Golubović je zadivio trenere u Barseloni, za milion evra je prešao u Romu, ali je s njima samo trenirao izvestan period jer je stalno po trećeligaškim pozajmicama. Aleksandar Čavrić i Uroš Đurđević trebalo je da se igrački unaprede u Genku i Viteseu, ali se to iz nekih razloga nije desilo. Umesto da dobijemo golgetere za budućnost, njih dvojica pokušavaju da se vrate na reprezentativni nivo u Arhusu u Palermu.
Milan Gajić, Nemanja Antonov, Mijat Gaćinović i Srđan Babić su po povratku sa Novog Zelanda obezbedili OFK Beograd i Vojvodini da prežive u ovoj sezoni, ali se nisu izborili za mesto pod suncem u inostranstvu. Jedan od važnih opravdavajućih faktora je to što su zbog SP kasnili na pripreme tima po mesec i više dana. To ih je koštalo male minutaže.
Gajić je imao i odličnih partija u Bordou, ali i povreda. Tek na kraju sezone može da se ocenjuju njihove odluke. Saša Zdjelar (Olimpijakos) i Miloš Veljković (Totenhem) platili su danak ostanku u klubovima koji ih nisu na kraju ni registrovali za šampoionat.
Srpski klubovi su inkasirali od prodaje zlatnih momaka oko 22 miliona evra (15 plus 7), što je sigurno višestruko manje nego da su mogli da ih zadrže.