Odata počast palima u bici na Legetu
SREMSKA MITROVICA - Na polju Leget nadomak Sremske Mitrovice, uz vojne i državne počasti i polaganje venaca, odata je pošta pripadnicima 13. pešadijskog puka "Hajduk Veljko" iz sastava nekadašnje timočke divizije u Prvom svetskom ratu.
Kraj reke Save, kod spomen-kosturnice na tom polju, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin položio je venac i odao poštu nastradalima. On je podsetio da su u ovoj bici, zbog interesa drugih, srpski vojnici pretrpeli velike gubitke poručivši da je iz tog velikog poraza izvučena pouka da Srbija uvek mora da sluša samo sebe i svoje građane.
"Kada smo slušali sebe i kada smo se borili za sebe imali smo Kolubaru i Cer. Ako išta možemo da naučimo iz ovog velikog poraza jeste da Sbija nikada ne sme da posluša bilo kog drugog osim sebe same", rekao je Vulin.
Trinaesti puk Timočke divizije "Hajduk Veljko Petrović" je, uz delove 15. puka, na zahtev saveznika, forsirao reku Savu 6. septembra 1914. godine, prešavši na polje Leget. Prelazak Save je započet kod Čevrntije sa mačvanske strane u ranim jutarnjim časovima.
Na sremsku obalu prvi su se iskrcali vojnici 13. puka "Hajduk Veljko Petrović", a cilj im je bio da postave mostobran na Savi, koji je trebalo da omogući Timočkoj diviziji izgradnju pontonskog mosta i dalji borbeni razvoj u pravcu Mitrovice i sela Šašinci. Time je trebalo olakšati glavni napad Prve armije na pravcima kod Kupinova i Zemuna.
Epilog bitke je bio tragičan za Srbe. Više od 6.000 vojnika i oficira je izbačeno iz stroja, a zastavu Puka je neviđenom hrabrošću spasao sanitetski major Milivoje Petrović, potomak Milutina, brata hajduk Veljka Petrovića.
Tokom ranih prepodnevnih časova borba se razvila prema Šašincima i Jarku. Srpska vojska je u početku postizala uspehe. Nažalost, izgradnja pontonskog mosta nije na vreme završena i već do 13 časova toga dana Austro-Ugari su u borbu uveli sveže jedinice iz pravca Mitrovice i Rume i brojčano nadjačali Srbe. Do mraka, srpske snage su ostale bez municije i oko 4.800 ljudi se predalo.
Zbog nedostatka materijala za prelazak reke Save ofanzivni planovi srpske vojske nisu ostvareni. U žestokoj borbi poginulo je mnogo srpskih i austrougarskih vojnika. Brojni vojnici iz Timočke krajine su na ovom mestu ostavili živote i pali u zarobljeništvo zarad slobode svoje braće u Sremu. Srpska vojska je oslobodila Srem u novembru 1918. godine, čime je ostvarena vekovna težnja stanovništva za priključenjem matičnoj državi.