ODNOSI SRBIJE I BiH: Razvod u kojem je Beograd dobio starateljstvo

To naravno i ne čudi jer generacije koje su prošle kroz krvavi rat će ga se uvek sećati. Ipak, sam proces pomirenja, takav kakav je, nije doprineo da se ratna trauma ostavi u prošlosti, već je dozvoljeno da ona i dalje opterećuje odnose dve zemlje. 

Uprkos tome, pojedini političari na obe strane pridaju veliki značaj saradnji i pomirenju, koje je danas više nego ikada neophodno, kako zbog evropske budućnosti tako zbog konkurentnosti regiona na svetskom tržištu i privlačenju investicija. Međutim, ko je iskreniji u tome, pokazaće vreme.

Politika primera

Srbija je do sada nastojala da vodi primerom kako bi, uprkos teškoj retorici sa obe strane Drine, promovisala pomirenje – politika koja je umalo koštala glave njenog premijera u julu ove godine, prilikom odlaska na komemorativni skup u Srebrenici.

Ipak, zvanični Beograd neće odustati od dobrih odnosa sa Sarajevom, ne samo zato što je Srbija jedan od garanta Dejtonskog sporazuma, kojim je okončan građanski rat i formirana BiH, već i zbog velikog broja Srba koji živi u entitetu Republika Srpska.

Sporazum o specijalnim paralelnim odnosima sa Republikom Srpskom iz 2006. godine zauzima izuzetno važnu ulogu u odnosima dve zemlje. On formalno nije u suprotnosti sa Ustavom BiH i ovlašćenjima koja je Dejtonski sporazum dao entitetima.

Ne bi bilo pogrešno ni reći da ostatak Federacije profitira dosta od veza koje Srbije ima sa Srpskom, kao delom BiH. Kao što danas Sarajevo takođe ekonomski profitira od dobrih veza Banjaluke sa Ruskom Federacijom, iako je na strani EU koja je uvedela sankcije.

Politički odnosi

Kada govorimo o međudržavnim odnosima BiH i Srbije, oni su zvanični počeli tek 15. decembra 2000. godine, samo dva meseca po dolasku novih demokratskih partija na vlast.

BiH je danas jedan od najznačajnijih spoljnotrgovinskih partnera Republike Srbije. Zaključno sa 2014. godinom, ukupna trgovinska razmena je iznosila oko 1,4 milijarde evra, od toga izvoz Srbije je dostigao 993 miliona evra, a izvoz BiH 403 miliona evra.

Republika Srbija, sa skoro 900 miliona evra ulaganja, predstavlja jednog od najvećih investitora u BiH. Štaviše, može se reći da je ekonomska saradanja dve države dominatna u odnosu na druge oblasti.

Šta opterećuje odnose dve zemlje?

Odnosi Srbije i Bosne i Hercegovine su i dalje najviše opterećeni nasleđem sukoba 90-ih godina, iz čega proističu brojni problemi: od graničnih sporova, preko nasleđa imovine bivše zajedničke države, do položaja izbeglica i suđenja ratnim zločincima.

Razgraničenje je pre svega problem u oblasti dve hidroelektrane - "Bajina Bašta" i "Zvornik". 

Kada je reč o ratnim zločinima, postoji očigledna disproporcija u kažnjavanju osumnjičenih za ratne zločine u Beogradu i Sarajevu. Pored toga, komplikovane odnose dve zemlje su prethodnih godina dodatno otežavale i međusobne tužbe za genocid pred Međunarodnim sudom pravde.

Najnoviji problem odnosi se na suđenje ratnom zločincu Naseru Oriću, za kojim su Srbija i Bosna vodile bitku oko izručenja. A gotovo istovremeno, tu je bio i pokušaj BiH i Velike Britanije da se pred UN izglasa po Srbiju štetna Rezolucija o Srebrenici.

Ipak, ostaje nada da se odnosi mogu popraviti i podići na još veći nivo. Svima je od koristi saradnja i mir na Balkanu, ali biće potreban neverovatan trud ljudi s vizijom, sa obe strane, da bi se zaobišle dve decenije mržnje i netrpeljivosti.

Upravo zato je značajna današnja poseta delegacije Srbije Sarajevu, na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem, koji u sredu učestvuju na zajedničkoj sednici Veća ministara Bosne i Hercegovine i Vlade Republike Srbije.

Sednica će imati izuzetno veliki značaj i uticaj na dalji razvoj odnosa, a srpski premijer i njegov kabinet biće dočekani sa svim počastima.

Ovo će biti prva poseta premijera Vučića BiH posle napada u Srebrenici.