Ostvaren ruski san: Evroazijska ekonomska Unija počela sa radom
U skladu sa prehodnim dogovorima, na Istoku je od 1. januara zvanično počela sa radom Evroazijska ekonomska unija (EEU).
Za razliku od Carinske unije bivših sovjetskih republika, čiji je EEU "naslednik", nova zajednica se sastoji od pet evroazijskih zemalja. Osim Rusije, Belorusije i Kazahstana, koje su činile prethondu Carinsku uniju, članice EEU su i Jermenija i Kirgistan.
U maju 2011. godine Rusija, Belorusija i Kazahstan su postigli dogovor o utemeljenju privrednog saveza, a već tokom te godine počelo je da se radi na ugovoru o osnivanju EEU.
Potreba za kooperacijom nakon raspada Sovjetskog Saveza
Raspad SSSR-a doveo je do rasturanja nekada jedinstvenog političkog i socekonomskog sistema. Na njegovim ruševinama se pojavilo 15 novih nezavisnih država, koje su nakon sticanja nezavisnosti zapale u ozbiljnu ekonomsku krizu.
Jedan od razloga recesije bio je i raspad jedinstvenog proizvodnog sistema izgrađenog u sovjetskom periodu. Svaka sovjetska republika tada je imala svoje mesto u ekonomskom sistemu i mnogobrojne proizvodne veze sa susedima, koje su uglavnom bile prekinute posle dobijanja nezavisnosti.
Upravo zbog toga je početkom 1990-ih svesrdno podržana ideja o formiranju Zajednice nezavisnih država (ZND) kao organizacije koja će ublažiti negativne posledice raspada bivše zajedničke države.
Ideja o ekonomskoj integraciji u postsovjetskom prostoru ponovo se pojavila na prelomu dva veka, što je u velikoj meri vezano za dolazak Vladimira Putina na vlast.
U prvoj fazi je učinjen pokušaj da se aktivira rad Evroazijske ekonomske zajednice, ali ozbiljniji rezultati su izostali usled složene strukture zajednice i zamršenog sistema donošenja odluka, tako da su 2007. godine predsednici ekonomski najuspešnijih zemalja - Rusije, Belorusije i Kazahstana, doneli odluku o formiranju Carinske unije.
To je bila nova faza integracije, koja pretpostavlja stvaranje jedinstvenog prostora za slobodno kretanje robe, ljudi, usluga i novca, piše "Ruska reč". Napredak u tom pravcu omogućio je članicama Carinske unije da razmatraju i ambicioznije ciljeve. Tako se i pojavila ideja o formiranju Evroazijske ekonomske unije, koja pored jedinstvenog carinskog prostora pretpostavlja i zajedničko regulisanje makroekonomije, konkurencije, energetike i saobraćaja.
Donošenje odluka unutar Evroazijske ekonomske unije gradi se na principima ravnopravnosti i poštovanja interesa i pozicija svih članova. Glavni izvršni organ je Evroazijska ekonomska komisija koju čini 9 ministara, po tri ministra iz svake zemlje.
Kada je krajem decembra 2014. godine predsednik Rusije Vladimir Putin najavio da će nova Unija početi sa radom od 1. januara, izjavio je da će brojati 170 miliona ljudi kao i da će imati zajedničku ekonomsku aktivnost vrednu 4,5 milijardi dolara.
"Evroazijska integracija zasnovana je na međusobnoj koristi i uzimanju u obzir zajedničkih interesa", rekao je Putin posle razgovora sa kolegama iz ostalih članica Unije.
Pogledajte još:
- Godina za nama i događaji koji su je obeležili
- Prošle godine je čestitao nuklearkom, a evo šta je sad Rogozin uradio
- Putin čestitao Nikoliću praznike - prošla godina bila je veoma uspešna