OTIŠAO JE U NEMAČKU DA RADI: Zažalio je kao niko nikada
Darko Jurišić drugačije je zamišljao prvih par meseci svog boravka u Nemačkoj. Kada je u februaru ove godine s još jednim poznanikom pokucao na vrata firme "Kacor“ u Ofenbahu, sve je izgledalo dobro. Radne dozvole sređene su brzo, isto kao i dogovorena neto satnica od deset evra.
Darko Jurišić je, sa još stotinak drugih hrvatskih državljana, započeo s radom na jednom gradilištu kao armirač.
Prevareni radnici
Ali problemi su počeli već nakon prvog isplaćenog meseca. Vlasnik firme "Kacor“, kod koje je Jurišić potpisao ugovor, nestao je bez traga – zajedno s novcem koji je, između ostalog i za plate radnika, isplatila firma "Dresler bau“, glavna firma na gradilištu na kojem je Jurišić i radio. Šefu preduzeća "Kacor“, koji se odaziva na ime Damir Karpinski (koji, kako kaže Jurišić, govori "srpski sa sandžačkim naglaskom“), naravno ni traga. Samo Jurišiću odbegli "preduzimač“ duguje oko 3.500 evra. Na telefon firme u Ofenbahu ne odgovara niko, prenosi DW.
Minimalci
Mnogi koji u Nemačku dolaze na rad upoznati su s činjenicom da je u toj zemlji odnedavno na snazi zakon o minimalnoj satnici koja iznosi 8,50 evra. Ali taj minimalac ne važi za sve. U nekim branšama, poput građevine, minimalci su viši: za kvalifikovanog radnika 14,20 evra, a za pomoćnog 11,50 evra po satu.
Jurišić nije usamljen. Prema podacima savetovališta Nemačkog saveza sindikata (DGB), samo je u slučaju tvrtke "Kacor“, prevareno preko 300 radnika iz Rumunije, Poljske i Hrvatske koji još od marta čekaju na isplatu plata. Da stvar bude još gora, radnici zaposleni kod "Kacora“ ostali su i bez krova nad glavom jer ta firma iz Ofenbaha nije platila ni smeštaj svojim radnicima.
Mnogi "gastarbajteri“ lak plen
Problem mnogih novopečenih "gastarbajtera“ pre svega je nepoznavanje jezika, što ih ponekad čini "lakim plenom“ beskrupuloznih poslodavaca. Mnogi potpisuju dokumenta, a da se pre toga ne informišu o čemu se radi. Postoje slučajevi da su ljudi na gradilištima potpisivali dokumenta na kojima piše da su plaćeni shodno nemačkom zakonu o minimalcu. Ali to je istovremeno bio i dokument koji je potvrđivao da je novac isplaćen, a mnogi su ga potpisali pre nego što su novac i videli.
Pročitajte i: