OVA ZEMLJA JE IZAŠLA IZ EVROPSKE UNIJE: Davne 1985. godine održan je odlučujući referendum
Izlazak Britanije iz Evropske unije, popularno zvan Bregzit, jeste udarna tema ovih dana jer se upravo danas održava dugo očekivani referendum na kome će stanovnici Britanije imati priliku da kažu da li žele ostanak u Evropskoj uniji ili žele izlazak iz nje. Prognoze po pitanju ishoda referenduma gotovo je nemoguće dati jer ankete poprilično variraju od izvora do izvora - može se samo reći da će biti vrlo, vrlo neizvesno sve do samog kraja.
Pitanje o ostajanju Velike Britanije u Evropskoj uniji nije od juče. Dugo, dugo se deo britanske javnosti protivio ideji da Ujedinjeno kraljevstvo bude deo ove nadnacionalne, političke zajednice evropskih zemalja.
(UŽIVO) BREGZIT 2016: Merkel poručila "Posle Bregzita, moraćemo da razgovaramo o budućnosti EU!"
Davne 1973.godine Britanija je pristupila Evropskoj ekonomskoj zajednici (EEZ) koja je bila preteča današnje Evropske unije. Stupanjem ugovora iz Mastrihta na snagu, 1. januara 1993., Evropska ekonomska zajednica je promenila ime u Evropska zajednica, pa je zajedno sa Evropskom zajednicom za ugalj i čelik i organizacijom Euroatom postala jedan od "tri stuba" na kojima se temelji Evropska unija. Ona se iz pretežno privredne i ekonomske zajednice prebacuje u viši stepen nadležnosti a to je politička zajednica.
Treba reći da je Evropska ekonomska zajednica osnovana daleke 1957.godine i da je ona nasledila prvobitnu Evropsku zajednicu za ugalj i čelik.
LUDI ENGLESKI NAVIJAČ: Ovo još NIKO nije uradio (VIDEO)
EEZ se zasnivala na idejama povećavanja trgovine, kako povećati protok robe, povećati profit, povećati i moć. Ono što je, naravno, najvažnije kod priče o EEZ-u je istaknuti koje su države osnovale ovaj blok, jer su upravo one imale prednost u donošenju ključnih odluka. Njih je šest, i to su: Francuska, Zapadna Nemačka, Belgija, Holandija, Luksemburg i Italija i možemo videti da ovde nema Britanije.
Reč je o želji ovih država da zadrže svoj nezavisni ekonomski status u odnosu na ostrvo.
Britanija je želela da postane članica još davne 1961.godine, zajedno sa Irskom, Norveškom i Danskom. Ali je prijem Britanije blokirao Šarl de Gol, tadašnji francuski predsednik jer je Britaniju smatrao za američkog „trojanskog konja“ kojim bi Amerikanci kontrolisali obnovu i razvoj posleratne Evrope. On je uložio veto i Britanija nije primljena.
Godine 1967. ove četiri zemlje su opet pokušale, jer De Gol više nije bio predsednik Francuske. Već 1973.godine Britanija, Irska i Danska postaju članice EEZ-a, dok je Norveška odbacila članstvo na opštem referendumu. Godine 1975. se nakon vojne hunte prijavljuju Grci za članstvo, a 1981.postali punopravni član EEZ. Španija i Portugal postaju članice EEZ-a 1986.godine. 1987. se prijavila Turska za članstvo.
Prvi britanski referendum o izlasku iz EEZ-a održan je daleke 1975. godine i to samo dve godine nakon ulaska Britanije u EEZ. Naime, sve veće političke stranke bile su za ostanak Britanije u EEZ-u, kao i svi vodeći mediji, ali se raskol po pitanju ostati ili ne desio unutar vladajuće Laburističke stranke - njihovi članovi su se na stranačkoj konferenciji opredelili 2 prema 1 za izlazak Britanije iz EEZ bloka.
IZAĆI ILI OSTATI? Odluke nema, jer "centri moći" žele Britaniju u EU!
Izlaznost na referendum bila je 64,5%.Osam godina kasnije pokušali su Laburisti ponovno da pokrenu temu izlaska Britanije iz EEZ-a, za vreme parlamentarnih izbora to im je bila glavna poruka.
Reč je o parlamentarnim izborima 1983. godine - izborima kada je ogromnom pobedom na vlast došla konzervativna Margaret Tačer. Njoj, koja je imala vrlo blisku vezu sa SAD-om nije padalo ni na pamet da bi Britanija izašla iz EEZ-a, a njena pobeda na izborima bila je toliko snažna da su čak i Laburisti, uglavnom svi, odustali od ideje "Bregzita".
BREGZIT ILI EU? Evo šta su rekli Britanci u najnovijoj anketi!
Šta je UKIP?
1993. godine osnovana stranka Stranka nezavisnosti Ujedinjenog Kraljevstva (UKIP). Reč je o stranci koju danas predvodi posebni Nigel Farag - poznat po svojim govorima koji često variraju od pronicljivog, humorističkog do uvredljivog. On je ostao uz svoja načela - jedan je od osnivača stranke UKIP 1993. godine, a ranije je bio član Konzervativne stranke.
UKIP zadnjih godina ostvaruje sve bolje rezultate, naročito nakon što se Evropska unija našla u krizi. 2014. su na evropskim izborima osvojili najveći broj glasova, 27,5% - što je po prvi put od čak 1910. da neka stranka osim dve vodeće - Laburističke i Konzeravtivne - osvaja većinu na nekim nacionalnim izborima u Britaniji.Od osnivanja ova stranka se bori za izlazak Britanije iz Evropske unije, a zadnjih godina se okreću i prema nacionalizmu i neoliberalizmu.
Verovatno sve desničarske stranke Evrope, uz eventualno poneki izuzetak, žele izlazak njihove zemlje iz Evropske unije. Naročito od 1993. pa na dalje otkako je ekonomski blok postao i politički. Naime, nacionalne države postaju sve manje i manje važne u ovakvoj organizaciji. Sve više odluka se donosi u Briselu, a državama će na kraju, ostati simbolične zastave i himne. Danas je najveća podrška ostanku Britanije u EU u Škotskoj, Velsu i Severnoj Irskoj, dok je ona tanka i manja u Engleskim oblastima. Isto tako, među najvećim evroskepticima su uglavnom stariji Britanci, dok su mladi pozitivno nastrojeni prema EU.
NE UGLEDAJU SE NA BRITANCE: Austrijanci protiv referenduma o EU
Za ostanak u EU uglavnom su Partija zelenih, Laburisti, liberali, demokrate,dok su protiv pristalice pomenutog UKIP-a (nacionalista) i deo konzervativaca. Niža i srednja radnička klasa su za izlazak iz EU, dok su viši i upravljački krugovi za ostanak u EU.Ovaj podatak zapravo i nema puno veze sa politikom, reč je o praktičnosti - siromašni žele da menjaju svoje živote pa će glasati za promene, dok su bogati zadovoljni svojim statusom i opiru se promeni.Postavlja se logično pitanje zašto je Dejvid Kameron uopšte pristao na referendum ako se on zalaže za ostanak u EU? Pristao je da bi utišao one koji sve glasnije i glasnije traže taj referendum - UKIP, ali i pola zastupnika u njegovoj Konzervativnoj stranci. Zašto pak UKIP i evroskeptici žele izlazak Britanije iz EU? Nije da Britaniji preti nekakvo nametanje nacionalnog identiteta. Ne, oni smatraju da EU nameće previše pravila britanskim poslovanjima, a i mrsko im je da plaćaju godišnju članarinu koja iznosi milijarde funti.
Proširenja Evropske unije od 1973.godine:
1973.- Velika Britanija, Irska, Danska ( Norveška odbacila na referendumu 1972.), 1981.- Grčka (nakon rušenja vojne hunte), 1986.- Španija i Portugalija (nakon kraha fašističkih diktatura u ovim zemljama),1995.- Austrija, Finska, Švedska (sve tri su vojno neutralne, nisu članice NATO-a), 2004.- Litvanija, Letonija, Estonija, Mađarska, Češka, Slovačka, Poljska, Slovenija, Kipar, Malta (čuveno veliko proširenje EU), 2007.- Bugarska i Rumunija, 2013.- Hrvatska (poslednje proširenje.
Treba pomenuti da je Grenland koji uživa široku autonomiju Danske, napustio sve evropske institucije 1985.godine. Ta odluka je doneta na referendumu još 1979.godine. Mnoge države ne žele da pristupe Evropskoj uniji ali sa njom imaju specijalne sporazume. To su: Norveška, Švajcarska i Lihtenštajn. Dok je Island u potpunosti odustao. Kandidati za članstvo su: Srbija,Makedonija, Crna Gora i Turska, dok su BiH i Albanija još uvek potencijalni kandidati.
Dakle, možemo zaključiti da je za sada jedino Grenland referendumom napustio EEZ još davne 1985.godine, a da je ta ideja ukorenjena u britanskim političkim krugovima i da se kao takva često pokreće. No, ostaje nam da vidimo šta će Britanci odlučiti. Norveška i Island su za sada nezainteresovani za ulazak u Evropsku uniju.
PRVA ŽRTVA BREGZITA: Gibraltar napušta Britaniju i postaje deo Španije